Manjkavosti Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, preporuke za njegovu efikasniju primenu i poštovanje, kao i načini na koji pravo na slobodan pristup informacijama koriste i poštuju građani, mediji, organizacije građanskog društva i državni organi predstavljeni su u knjizi koju je objavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Srbija, kao okosnica Zapadnog Balkana, treba da neguje dobrosusedske odnose i nastavi sa evropskim integracijama, glavna je poruka koju je u državni sekretar u Ministastvu spoljnih poslova Finske Perti Torstila istakao tokom predavanja na Fakultetu političkih nauka.

Predstavljanju priručnika prisustvovali su brojni državni službenici, ali i visoki predstavnici ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova, narodni poslanici, diplomatski i predstavnici međunarodnih organizacija, kao i članovi organizacija civilnog društva.

Istraživač BCBP Marko Milošević istražuje temu i predlože preporuke o ulozi nezavisinih državnih organa u nadzoru korupcije u sektoru bezbednosti.

Tokom nekoliko poslednjih godina u Srbiji je značajno porastao broj državnih organa koji su ovlašćeni da primenjuju mere i postupke za tajno prikupljanje podataka. To pravo su sada, pored tradicionalnih korisnika – civilne i vojne službe bezbednosti, policije i suda, stekli još neki državni organi, kao na primer poreska policija i carinska služba, te služba za sprečavanje pranja novca. Javnost u Srbiji još, međutim, ne raspolaže potpunim i sistematizovanim podacima o tome ko, kada i po čijem nalogu, odnosno u skladu sa kojom procedurom i protiv koga ima pravo da primenjuje posebne mere.