Nezavisni državni organi i borba protiv korupcije

U društvima u tranziciji korupcija predstavlja veliki izazov za normalno funkcionisanje državnog aparata, a posledično i za funkcionisanje sektora bezbednosti. U drugoj polovini protekle decenije usvojeni su zakoni kojima su uspostavljene institucije nezavisnog nadzora u Srbiji. One su veoma aktivne kada je reč o nadzoru korupcije u sektoru bezbednosti, a njihov potencijal za nadzor povećan je i činjenicom da imaju pristup tajnim podacima. Ovo je važan instrument u nadzoru rada jako zatvorenog sektora bezbednosti. Utoliko je i borba protiv korupcije u ovom sektoru usmerena i na ona sumnjiva postupanja koja su pokrivena „velom tajni“ kako bi se zloupotrebe sklonile od očiju javnosti.

Glavni funkcionalni nosilac ove borbe jeste Agencija za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija), a za njom slede Državna revizorska institucija i Komisija za zaštitu prava u javnim nabavkama (u daljem tekstu: Komisija). Indirektnije uključene u borbu protiv korupcije su i institucije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik).

U tekstu koji sledi biće prikazani domet i obuhvat raspoloživih instrumenata za borbu protiv korupcije, kojima raspolažu ove institucije, iako većina njih nema u svojim misijama eksplicitno definisanu ovu misiju.