Suočena sa novim izazovima i pretnjama u svom okruženju, geopolitičkim promenama, nestabilnostima i nebezbednošću, Evropska unija (EU) je morala da pruži adekvatan odgovor. Način za rešavanje ovakvih, novonastalih, pretnji leži u razvoju sposobnosti za sprečavanje sukoba kao deo zajedničke bezbedonosne i odrambene politike (ZBOP).

Zajedničke aktivnosti Radne grupe za azil i migracije usmerene su ka poboljšanju statusa i tretmana tražilaca azila i iregularnih migranata, i uspostavljanju jasne migracijske politike u skladu sa evropskim standardima.

Napori da se srpski policajci integrišu na Kosovu predstavljaju veliki korak napred ali je proces integracije imao mnogo mana i tek mu predstoje brojni izazovi kao što su sprovođenje dodatnih obuka za integrisane policajce i rešavanje problema policajaca koji nisu obuhvaćeni procesom integracije, zaključeno je tokom konferencije Srbija i Kosovo* - Mogućnosti saradnje i ključni izazovi zajedničke evropske perspektive.

U analizi istraživača BCBP Marka Savkovića saznaćete u čemu je danas svrha Evropske agencije za odbranu, na koji način ona funkcioniše, kao i to šta može predstavljati interes Srbije u saradnji sa ovom organizacijom. Autor zaključuje da saradnja sa EDA neće rešiti brojne probleme naše namenske industrije, ali da će uključenjem u tokove zajedničke bezbednosne i odbrambene politike donosioci odluka imati uvid u praksu razvijenih zemalja i možda biti inspirisani da sami pronađu rešenja.

Jedan od glavnih faktora urušavanja sistema bezbednosti sa novih globalizacijskim procesima je i sumnja u to da postojeći «sistemi kolektivne i zajedničke bezbednosti mogu valjano da odgovore na nove izazove, rizike i pretnje.

U pojmovniku predstavljeni su elementi saradnje država potpisnica Šengenskog sporazuma, te elementi zajedničke vizne politike EU, kao i razlike između „bele" i „crne" šengenske liste.

Više od 250 profesionalnih vojnika i civilnih lica učestvovalo je na seminarima održanim u deset garnizona u Srbiji i Crnoj Gori. Predstavljeni su i objašnjeni politički, strategijski i vrednosni temelji Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, te prodiskutovani novi bezbednosni izazovi, rizici i pretnje njenoj bezbednosti.

Svaka država koja želi da pristupi Evropskoj uniji mora se priključiti evropskoj zoni slobode, bezbednosti i pravde. Pomalo propagandno osmišljen naziv za koordinaciju politike unutrašnje bezbednosti među državama EU ne treba da zavarava. Nije reč o tome da je EU idealna zona slobode, bezbednosti i pravde, već o tome da je EU zona u kojoj su pretnje po slobodu, bezbednost i pravdu postale zajednicke i nedeljive.