Integracija Srba u Kosovsku policiju je korak napred u primeni Briselskog sporazuma

{image1}

Tokom konferencije održane 29. aprila u Aeroklubu u Beogradu istraživači BCBP su predstavili prvu javnu analizu postignutog napretka i predstojećih izazova u procesu integracije srpskih policajaca u Kosovsku policiju koji je predviđen Briselskim sporazumom.

„Briselski sporazum vode elite, a na osećaj bezbednosti utiču neke konkretne stvari na terenu. Zato je integracija manjina u policiju veoma značajna. Pre sprovođenja procesa integracije Srba u Kosovsku policiju postojale su dve policije, kosovska – bez legitimiteta, i MUP – bez legaliteta. Tako je stvoren bezbednosni vakuum i bezbednost svih stanovnika sa prostora Kosova nije bila garantovana. Iako se sporazum u praksi još uvek ne primenjuje na adekvatan način i predstoje mu brojni izazovi ipak predstavlja veliki korak napred u normalizaciji odnosa“, istakao je istraživač BCBP Bojan Elek.

Panelisti su istakli da je proces integracije posmatran više tehnički, te se smatra da je okončan iako je situacija u praksi drugačija. Postoji nedostatak vizije i daljeg plana kako odgovoriti na izazove. Istraživačica BCBP Maja Bjeloš je ocenila proces primene Briselskog sporazuma kao netransparentan, nedovršen i isključiv.

„Pre svega, sam Briselski sporazum nije sveobuhvatan. Postavlja se pitanje njegove održivosti i primene. O njemu se spekuliše na osnovu raznih nezvaničnih izvora tako da imamo prostor za različita tumačenja, pa umesto transparentnosti imamo zabunu. Oni na koje se Sporazum direktno odnosi i koje pogađa u svakodnevnom životu, nisu imali dovoljno informacija o celokupnom procesu i onome što se od njih očekuje. Isključivost procesa ogleda se u činjenici da su u integrisani samo službenici sa severa Kosova, dok su ostali isključeni iz procesa. Takođe, ostalo je i pitanje funkcionisanja jedinica civilne zaštite, koje nije obuhvaćeno sporazumom“, istakla je Bjeloš.

Istraživačica Kosovskog centra za bezbednosne studije Sofije Krieziu analizirala je integraciju Abanaca u srpsku policiju, ocenivši je kao pozitivan proces u kome je albanska manjina značajno napredovala, ali koji zahteva definisanje konkretnih politika koje će podstaći uključivanje Albanaca u sektor bezbednosti.

„Povećano je interesovanje među Albancima za uključivanje u bezbednosne institucije. Međutim, i dalje postoji jaz između brojnosti albanskog stanovništva i njihove zastupljenosti u policiji. Samo dva policajca albanske nacionalnosti rade u Medveđi, što je malo u odnosu na broj njih koji živi tu. Elite na centralnom nivou treba da preuzmu konkretne politike uključivanja Albanaca u bezbednosni sektor. Treba da se pojača saradnja institucija na centralnom i lokalnom nivou, a neophodno je i rešavanje pitanja nostrifikacije diploma i dodatne obuke za mlade koji žele da budu deo policije“,istakla je Krieziu.

Implementacija Briselskog sporazuma je proces na kome još treba raditi

{image2}

Tokom konferencije diskutovano je i o uticaju evropskih integracija na život i razvoj društva i lokalnih zajednica sa obe strane administrativne linije, kao i dosadašnjoj primeni Briselskog sporazuma. Šef delegacije EU u Beogradu Majkl Devenport ocenio je da je u implementaciji Briselskog sporazuma ostvareno puno toga, ali da predstoji još posla.

„Napredak u dijalogu i reformama je doveo do napredovanja Srbije u evrointegracijama. Istina je da je puno toga postignuto, okrenuto je puno listova od istorijskog značaja, ali da se ne zavaravamo – ima još puno posla.Uloga civilnog društva je tu veoma značajna jer doprinosi unapređenju dijaloga kroz kreiranje prostora za saradnju“, istakao je Devenport.

Milan Nič, izvršni direktor Instituta za centralnoevropsku politiku, naglasio je da je dijalog proces učenja i da je kao takav veoma važan. Po njemu, ključno je razrešavanje problema severnog Kosova. Kosovski Srbi još uvek nisu deo dijaloga i mora se pronaći način da se oni zainteresuju i uključe.

Leon Malazogu, direktor Instituta demokratija za razvoj, kao glavni problem danas prepoznaje plitak kosenzus i ocenuje da je realni progres na terenu spor, te da zbog daljeg mira treba težiti intenzivnijoj saradnji.

U pozdravnom govoru, Nj.E. Mihael Borg-Hansen, ambasador Danske u Srbiji, ocenio je da je implementacija Briselskog sporazuma zaživela i da je godišnjica njegovog potpisivanja dobar povod da se napravi pregled postignutog. Kao promene na bolje istakao je porast međusobnog poverenja i veću učestalost komunikacije Beograda i Prištine tokom predizborne kampanje, jer je, kako je rekao, saradnja pre toga bila nezamisliva i nepredvidiva.