PUBLIKACIJA: Pojmovnik
Šengenski sporazum
U pojmovniku predstavljeni su elementi saradnje država potpisnica Šengenskog sporazuma, te elementi zajedničke vizne politike EU, kao i razlike između „bele" i „crne" šengenske liste.
Jedan od ciljeva projekta evropske integracije, koji je formulisan pedesetih godina XX veka, jeste omogućavanje slobodnog kretanja ljudi, usluga, roba i kapitala. Ipak, države članice nisu uspele da postignu taj cilj u prvim decenijama razvoja zbog toga što nisu mogle da pronađu kompromisno rešenje. Na kraju su Belgija, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Holandija odlučile da započnu zajednički program koji će omogućiti slobodno kretanje lica. Inicijativa je pokrenuta izvan regulatornog okvira Evropske zajednice (EZ). Ove države su 14. juna 1985. godine potpisale prvi međuvladin sporazum u gradu Šengen u Luksemburgu. Otuda i naziv „šengenski“.
Od 1985. godine počinje da se razvija Šengenski prostor promenama u pravnom i institucionalnom okviru, kao i pridruživanjem ostalih članica Evropske unije, ali i onih država koji nemaju takav status. U pojmovniku objašnjavamo saradnju država unutar Šengena kroz odgovore na pet pitanja:
1) Šta je Šengenska zona?
2) Koje zemlje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma i zašto?
3) Šta znače „bela šengenska lista “ i „crna šengenska lista“?
4) Koje su osobenosti zajedničke vizne politike EU?
5) Da li je moguće privremeno istupanje iz Šengenske zone?
Tagovi: ..., „bele, „crne, država, elementi, između, liste, pojmovniku, politike, potpisnica, predstavljeni, razlike, saradnje, šengenske, šengenski, šengenskog, sporazum, sporazuma, vizne, zajednicke
DETALJI
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 27.12.2025.
Autor: Predrag Petrović |
Ova publikacija analizira percepcije građana Srbije o savremenim bezbednosnim, političkim i socioekonomskim izazovima Srbije, sa posebnim fokusom na unutrašnje ranjivosti, spoljne uticaje i ulogu Evropske unije (EU), iz ugla građana Srbije.
Datum: 26.12.2025.
Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović | Ivana Ranković |
Srbija se na putu ka članstvu u Evropskoj uniji suočava sa isprepletanim bezbednosnim, ekonomskim i političkim izazovima. Ova analiza mapira ključne spoljne aktere i mehanizme njihovog uticaja u Srbiji, ali istovremeno pokazuje da najveće ranjivosti ne dolaze spolja, već proističu iz strukturnih slabosti domaćeg upravljanja.
Datum: 20.02.2025.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku | dr Srđan Cvijić |
Ova studija istražuje političke stavove ruske imigrantske zajednice u Srbiji koja se preselila nakon početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
