ROD I BEZBEDNOST

Koji su najvažniji bezbednosni problemi u gradovima i opštinama istočne, južne i centralne Srbije? Da li ti problemi različito pogađaju žene i muškarce? Na koji način tela lokalne samouprave se mogu uključiti u njihovo rešavanje? Na koje načine opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu sarađivati? Ovo su samo neke od tema o kojima su razgovarali predstavnici opštinskih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost, policije i tužilaštva u Zaječaru (10.11.2011.), Nišu (11.11.2011.) i Kraljevu (15.11.2011.), a u sklopu konsultacija koje su organizovali BCBP i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), u saradnji sa OEBS Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

U Srbiji još uvek nisu razvijeni mehanizmi za uvođenje politike rodne ravnopravnosti u upravljanje sektorom bezbednosti, odnosno mehanizmi za rodno osetljivo postupanje prema ženama, korisnicama sistema bez­bednosti. Kreiranje posebnog radnog mesta za osobe kojima bi posao bio da savetuju najviše rukovodioce o merama za poboljšanje rodne ravnopravnosti predstavlja jedan od načina da se osigura kontinuirano bavljenje rodnom ravnopravnošću u sektoru bezbednosti.

Cilj ovog projekta je dа se kod donosilaca političkih odluka u državnim institucijama poboljšа rаzumevаnje o znаčаju pitаnjа roda i rodne ravnopravnosti za proces reforme sektorа bezbednosti u Srbiji.

Vlada Srbije je mesecima najavljivala da će pružiti neophodnu podršku Paradi ponosa, u očajničkom pokušaju da zemlju predstavi lepšom nego što jeste u očima Evropske unije. Ipak, u trenutku kada se razarajući bes pojedinaca iskalio na strancima u centru Beograda, političari su ustuknuli. Ostatak priče je dobro poznat.

Za sada je poznanica da je najveći broj žena u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu (KPZ) osuđeno za različita krivična dela koja su počinjena uglavnom zbog dugogodišnjeg nasilja u porodici.