Bezbednost na lokalnom nivou: da li su žene (ne)bezbednije od muškaraca?

U Srbiji trenutno postoji preko 70 lokalnih tela za rodnu ravnopravnost i oko 100 različitih tela koja rade na unapređenju lokalne bezbednosti. Njihova saradnja i koordinacija su slabe, izuzev u opštinama gde su uspostavljena posebna međuresorna tela koja se bave temom nasilja u porodici. Razlog tome je što na lokalnom nivou postoji vrlo malo informacija tome kako su rod i bezbednost povezani. Lokalna tela za rodnu ravnopravnost su zato nedovoljno uključena u rešavanje bezbednosnih problema žena u lokalnim zajednicama, pa se bezbednosni problemi, viđeni iz rodne perspektive, retko uzimaju u obzir prilikom definisanja prioriteta za povećanje nivoa lokalne bezbednosti.

Ovo su razlozi zbog kojih je BCBP, u saradnji sa SKGO, organizovao konsultacije sa predstavnicima opštinskih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost, predstavnicima policije i tužilaštva u tri grada. Cilj konsultacija je bio da se predstavnici ovih tela i institucija podstaknu na razgovor o bezbednosnim problemima u svojim opštinama, viđenim iz rodne perspektive, kao i o načinima za njihovo rešavanje.

O tome kako su rod i bezbednost povezani i zašto je važno da se tim temama bavimo i na lokalnom nivou govorila je Andreea Vesa, predstavnica ODIHR-a. Ona je istakla da u vidu treba imati dva važna principa koji doprinose stvaranju delotvornog, odgovornog i reprezentativnog sektora bezbednosti: veće učestvovanje žena u sektoru bezbednosti i promovisanje njihovog zapošljavanja u institucijama u sektoru bezbednosti i rešavanje bezbednosnih problema koji pogađaju žene. Ova dva principa za cilj imaju stvaranje sektora bezbednosti koji će može adekvatn odgovoriti na različite bezbednosne probleme koji pogađaju žene, muškarce, dečake i devojčice.

ZAJEČAR

Policija u zajednici je uspešan model rada policije

Učesnici konsultacija u Zaječaru kao glavne bezbednosne probleme u svojim opštinama (Zaječar, Negotin, Paraćin, Jagodina, Knjaževac, Majdanpek) istakli su nasilje u porodici, vršnjačko nasilje i siromaštvo. Kada je reč o nasilju u porodici, učesnici su se složili da su ovoj vrsti nasilja najviše izložene žene, a potom i deca. Istaknuto je da je poslednjih par godina postupanje policije u ovim slučajevima adekvatno, ali da se problemi javljaju kasnije, kada žrtva treba da svedoči na sudi i kada joj treba pružiti psihološku i socijalnu pomoć. Glavna prepreka efikasnijem rešavanju ovog problema su spora suđenja, blaga kaznena politika i neizgrađen sistem za pružanje podrške žrtvama. Sve to vodi gubitiku poverenja u institucije, zbog čega se žrtve plaše da prijave nasilnika. Žrtvama se pomoć može pružiti i tako što bi se pri opštini osnovala služba za besplatnu pravnu pomoć, ali za to je potrebno da budžeti opština postanu razvojni i socijalni. Naglašeno je i da je potrebno povećati broj žena u policiji, naročito na mestima na kojima se radi sa žrtvama seksualno i rodno zasnovanog nasilja.

Analizirajući vršnjačko nasilje, učesnici su istakli da su sve češće devojčice te koje vrše nasilje, ali i da su i devojčice i dečaci podjednako izloženi ovom nasilju. Pretnju po bezbednost mladih predstavljaju i narkomanija i alkoholizam, kojima su dečaci i devojčice takođe podjednako izloženi. Zato je potrebno da se lokalna samouprava više uključi u akcije vršnjačke edukacije i medijske kampanje protiv nasilja, dok policija treba da radi na izgradnji poverenja mladih u tu instituciju. Model policije u zajednici (postoji u Zaječaru) koji se zasniva na izgradnji partnerstva sa građanima, je zato istaknut kao dobar model koji može pomoći u rešavanju ovih problema.

Opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost bi takođe trebalo da budu aktivnija u rešavanju ovih problema. Komisije za rodnu ravnopravnost, na primer, mogu prikupljati podatke od centara za socijalni rad, policije i tužilaštva o slučajevima nasilja u porodici i na osnovu njih praviti analize i predloge za aktivnosti usmerene na prevenciju nasilja, ali mogu i zahtevati da se deo budžetskih sredstava opštine izdvoji za te potrebe. Zato je potrebno stvoriti mehanizam saradnje što većeg broja institucija i tela na lokalu: policije, centara za socijalni rad, tužilaštva, opštinskih saveta za bezbednost, tela za rodnu ravnopravnost, škola i zdravstvenih ustanova.

Poslednji panel je bio posvećen uspešnim modelima saradnje za rešavanje bezbednosnih problema na lokalnom nivou. Tom prilikom je govorila Danica Todorov, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova. Ona je govorila o međusektorskoj saradnji u Vojvodini u oblasti nasilja nad ženama i u porodici.

Opštinski savet za bezbednost u Knjaževcu je formiran 2009. godine, a u Negotinu u aprilu 2011. godine. Jedan od zadataka Saveta u Negotinu biće i formiranje radnih grupa u okviru Saveta, pa će biti formirane radne grupe za tehničko regulisanje saobraćaja, javni red i mir, za borbu protiv nasilja u porodici i borbu protiv narkomanije i bolesti ѕavisnosti. U Zaječaru i Jagodini ovo telo još uvek nije formirano, dok je u Majdanpeku doneta odluka o njegovom formiranju, ali ono još uvek nije počelo da radi.

{split}

NIŠ

Trgovina ljudima je bezbednosni problem o kome građani ne znaju dovoljno

Učesnici konsultacija u Nišu (predstavnici opštinskih tela iz Paraćina, Aranđelovca, Vranja i Niša) kao glavne bezbednosne probleme u svojim opštinama izdvojili su trgovinu ljudima, nasilje u porodici, vršnjačko nasilje i diskriminaciju (posebno žena iz manjinskih grupa). Pored ovih problema, učesnici su istakli i narkomaniju, huliganizam, nasilje na ulici i pse lutalice.

Trgovina ljudima je posebno istaknuta kao bezbednosni problem u Vranju i susednim opštinama, koje se nalaze u blizini administrativne linije sa Kosovom. Sve češće se dešava da su žrtve trgovine deca, posebno ona iz marginalizovanih grupa. S druge strane, na lokalnom nivou među građanima postoji nizak nivo svesti o ovim problemima, pa je potrebno raditi na edukaciji, kako roditelja, tako i dece u školama, a u saradnji sa policijom, centrima za socijalni rad, lokalnim medijima i organizacijama civilnog društva. Učesnici su kao moguće rešenje ovog problema predložili formiranje posebnog lokalnog tima, koji bi činili predstavnici svih navedenih institucija.

Oblik trgovine ljudima o kome se u javnosti malo zna predstavlja rad devojaka u ugostiteljskim objektima i buticima „na crno“, koje ni posle nekoliko meseci rada ne bivaju plaćene. „Gazde“ potom kreću da ih ucenjuju, obećavajući im da će im dati novac, ukoliko pristanu na seksualni odnos sa njima. Pošto te devojke uglavnom dolaze iz siromašnih porodica, one na ucenu pristaju. Nakon nekoliko meseci iskorišćavanja, „gazda“ saopštava devojci da mu više ne treba, ali da ima „prijatelje“ kojima može koristiti, te na taj način prisljava devojku na prostituciju. Ovaj primer je iznela jedna od učesnica konsultacija, ukazujući da i u slučaju da se odvaži da prijavi zlostavljača, devojka mora da svedoči u policiji, tužilaštvu, centru za socijalni rad. Na kraju, žrtva treba i da se suoči sa počiniocem na sudu, zbog čega žrtve često odustaju od tužbe, a tu je i strah da će se o tome saznati u zajednici.

Diskutujući o mehanizmima zaštite žena od nasilja, učesnici su predložili da se na lokalnom nivou formira mulitidisciplinarni tim za borbu protiv nasilja nad ženama, u čijem sastavu bi bili predstavnici svih relevantnih institucija i tela (policija, tužilaštvo, centri za socijalni rad, komisija za rodnu ravnopravnost, itd.). Pri tome je potrebno raditi i na edukaciji medija, koji često iszveštavaju senzacionalistički o slučajevima nasilja u porodici, ne vodeći računa o zaštiti žrtava.U drugom delu konsultacija, učesnici su imali priliku da čuju više o Nacionalnom akcionom planu (NAP) za primenu Rezolucije 1325 SB UN u Srbiji. Iako je ovaj dokument usvojen u decembru 2010. godine, o njegovom sadržaju i sprovođenju vrlo malo se zna na lokalnom nivou. Zato se razgovaralo o načinima na koje se opštinska tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost mogu uključiti u kampanje za povećanje zastupljenosti žena u institucijama u sektoru bezbednosti, veće uključivanje žena u procese donošenja odluka i formulisanje prioriteta bezbednosne politike, zaštitu od svih vidova nasilja i pružanje medijske podrške aktivnostima za sprovođenje NAP.

Na panelu o uspešnim modelima saradnje za rešavanje bezbednosnih problema na lokalnom nivou, govorila je Marija Srdić, direktorka Centra za podršku ženama iz Kikinde. Ona je predstavila modele saradnje opštinskih tela za rodnu ravnopravnost, tela za bezbednost i institucija u sektoru bezbednosti, koji je uspostavljen u nekoliko opština u Vojvodini. Posebno je istakla primer međuopštinske saradnje oko nasilja u porodici, koja je uspostavljena između šest vojvođanskih opština.

KRALJEVO

Nasilje u porodici je najveći bezbednosni problem

Nasilje u porodici najviše pogađa žene, pogotovo žene iz marginalizovanih društvenih grupa. Koordinaciju aktivnosti usmerenih ka rešavanju ovog problema bi trebalo da vrši opštinski savet za bezbednost, a ukoliko to telo nije formirano tu ulogu bi moglo da preuzme telo za rodnu ravnopravnost. Ipak, rešavanjem ovog problema do sada su se više bavile organizacije civilnog društva, pa bi zato opštinska tela trebalo da preuzmu veću inicijativu.

Pozitivan primer izveštavanja medija o temama iz oblasti rodne ravnopravnosti, predstavlja privatna TV stanica u Kruševcu, koja promotivni spot Uprave za rodnu ravnoparvnost o ravnoparvnosti žena i muškaraca emituje devet puta dnevno. U Trsteniku, Komisija za rodnu ravnopravnost je u saradnji sa urednicom lokalne medijske kuće dogovorila da jedan termin nedeljno bude posvećen temama iz oblasti rodne ravnoparavnosti.

Slično kao i u Zaječaru, učesnici konsultacija u Kraljevu (predstavnici opštinskih tela iz Užica, Čačka, Ivanjice, Trstenika, Kragujevca, Tutina, Kruševca, Rače i Kraljeva) kao najveći bezbednosni problem u svojim opštinama izdvojili su nasilje u porodici i vršnjačko nasilje.

Kada je reč o većem uključivanju žena u procese donošenja odluka, učesnici su se saglasili da je potrebno da se tela za rodnu ravnopravnost aktivnije uključe u procese donošenja lokalnih strategija i odluka. Zato je potrebno da uspostave saradnju sa ostalim akterima na lokalu, kako bi prikupili što više informacija.

Priredila: Gorana Odanović