Zašto je potrebna reforma službi bezbednosti? Koje su ključne tačke reforme službi bezbednosti? Koliko su službe bezbednosti reformisane? U kojoj meri su službe bezbednosti politizovane? Ko nadzire i kontroliše službe bezbednosti?
Dva seminara organizovana u septembru i oktobru 2004. godine bila su posvećena unapređenju parlamentarnog nadzora i kontrole nad radom službi bezbednosti
Publikacija "Modeli zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti", koju je Centar objavio u aprilu 2006. godine sadrži modele pet zakona iz oblasti odbrane i bezbednosti Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Prvi među njima uređuje procedure i instrumente za demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije i Crne Gore, a njegovu ...
Do samostalnog istraživanja reforme sektora bezbednosti
Više od 400 građana učestvovalo je u seminarima koji su održani u garnizonima Vojske SCG u Beogradu, Nišu, Užicu, Novom Sadu, Somboru, Leskovcu, Vranju, Tivtu i Podgorici.
Sporovi oko statusa vojske, policije i tajnih službi, kao i kontrole nad njima se zato u domaćoj i stranoj javnosti često svode na lični i/ili politički sukob Vojislava Koštunice, predsednika SRJ i Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije.
Istraživač i koordinator istraživanja BCBP Predrag Petrović učestvovao je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Jačanje nadzora bezbednosno-obaveštajnih službi na Zapadnom Balkanu“, održanoj 2. decembra 2011, u Holandskom institutu za međunarodne odnose Cligendeal. Petrović je u svom izlaganju govorio o delotvornosti raznovrsnih metoda nadzora rada bezbednosno-obaveštajnih službi koji stoje na raspolaganju različitim ...
U javnosti su sukobljena dva stava, a pitanje je koji je od njih bliži istini – prvi, da Srbijom (još uvek) vladaju tajne službe, ili drugi, da su one reformisane, stavljene pod kontrolu i, čak, priželjkuju još jaču.
U prvom su planu spoljne, doduše nespecifikovane, pretnje. U centru druge grupe poruka nalaze se mesni sektor bezbednosti i zatečene oružane snage – vojska, policija, tajne službe i parapolicijske snage.
Novi zakon je pozitivan, ali ne i dovoljan korak. Dosta toga što je od suštinske važnosti, ovim Nacrtom zakona je ispušteno, što je pokazala i javna rasprava koja je u toku.
Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.
