Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku zahteva od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da hitno obustavi sprovođenje spornih odluka o oduzimanju dozvola za rad departmanima za istoriju, srbistiku i ruski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.

Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava.

Ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću Direktoru policije Draganu Vasiljeviću v. d. načelniku Sektora unutrašnje kontrole Miroslavu Paunoviću 

U poslednje dve nedelje nadležna ministarstva otvorila su javne rasprave o nacrtima četiri zakona u oblastima obuhvaćenim pregovaračkim poglavljima 23 i 24. Reč je o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, kao i o tri nova zakona: Zakonu o oružju i municiji, Zakonu o unutrašnjim poslovima i Zakonu o obradi podataka o ličnosti u oblasti unutrašnjih poslova.

Panel diskusija „Kako obezbediti integritet izbornog procesa: iskustva sa lokalnih izbora”, u organizaciji Mreže integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), okupila je učesnike koji su neposredno učestvovali u nedavno održanim lokalnim izborima ili ih posmatrali.

Građanska skupština „Odbrana po meri građana“ održana je tokom vikenda 21-22. marta na Fruškoj gori uz stručnu podršku Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT). Oko četrdeset građana koji predstavljaju Srbiju u malom – različitih uzrasta i stavova, iz svih krajeva zemlje – raspravljali su o tome kakav sistem odbrane Srbija treba da ima i na koji način građani u njemu treba da učestvuju.

U prethodnoj godini zabeleženo je 317 napada na branitelje ljudskih prava u Srbiji, saopštili su Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM i Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) koji su sproveli to istraživanje.

Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.

Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.