PUBLIKACIJA: Analiza
Špijunski softver – negacija ljudskih prava pod izgovorom „bezbednostiˮ
Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.
Ustav, ZKP, KZ, kao i zakoni o bezbednosnim službama, elektronskim komunikacijama, zaštiti podataka o ličnosti i informacionoj bezbednosti već uspostavljaju stroge uslove za sprovođenje tajnog nadzora, koje špijunski softver u praksi ne može da ispuni.
Međunarodni standardi i uporedna praksa potvrđuju ozbiljne rizike: masovno „kolateralno” prikupljanje podataka trećih lica, urušavanje privatnosti, profesionalnih tajni i zaštite novinarskih izvora, zloupotrebu pozivanja na „nacionalnu bezbednost” i onemogućavanje delotvorne pravne zaštite zbog tajnosti mera. U Srbiji su već dokumentovani slučajevi ciljanja novinara i aktivista, bez ikakvih vidljivih posledica po odgovorne.
Zaključak je jasan: potrebni su hitna zabrana upotrebe špijunskih softvera i procesuiranje dosadašnjih nezakonitih praksi.
Skip to PDF content
DETALJI
DATUM: 26.01.2026
VRSTA: Analiza
DOI broj: <a href="https://doi.org/10.55042/FTAQ6329" target="blank">https://doi.org/10.55042/FTAQ6329
AUTORI
PODELITE
PDF PREGLED
POVEZANI SADRŽAJ
Datum: 29.06.2026.
Autor: Gorana Pebić | Isidora Stakić | Miloš Jovanović |
Ova studija analizira novije i do sada nedovoljno istražene oblike ekstremizma u Srbiji, sa posebnim fokusom na antisistemski ekstremizam, ulogu digitalne platforme Telegram i instrumentalizaciju ekoloških tema.
Datum: 26.06.2026.
Autor: Gorana Pebić |
Analiza pokazuje kako ekstremno desničarski Telegram kanali instrumentalizuju protivljenje projektu Rio Tinta i rudarenju litijuma u Srbiji kako bi širili svoje, već postojeće, nacionalističke i antizapadne narative.
Datum: 25.06.2026.
Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Predstavljamo neke od ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja.
