28.09.2016.

PODELITE

Vest:

U Srbiji ne postoji sistem unutrašnje kontrole policije

Izazovi postojećeg sistema kontrole rada policije bila je tema panel diskusije koju je organizovala Misija OEBS u Srbiji 27. septembra 2016. godine u hotelu Metropol. Raspravi je doprineo i istraživač BCBP Saša Đorđević. „U Srbiji ne postoji sistem unutrašnje kontrole policije, jer sistem podrazumeva skup organizacionih delova koji funkcionišu kao skladna ...

Izazovi postojećeg sistema kontrole rada policije bila je tema panel diskusije koju je organizovala Misija OEBS u Srbiji 27. septembra 2016. godine u hotelu Metropol.

Raspravi je doprineo i istraživač BCBP Saša Đorđević.

„U Srbiji ne postoji sistem unutrašnje kontrole policije, jer sistem podrazumeva skup organizacionih delova koji funkcionišu kao skladna celina radi ostvarenja zajedničkog cilja. U praksi postoji pet različitih organizacionih jedinica MUP unutrašnje kontrole čije nadležnosti nisu jasno podeljene i ne rade koordinisano. Potrebno je zakonski urediti odnose između unutrašnjih kontrolora u Ministarstvu ili pak objediniti sve nadležnosti unutrašnje kontrole u jednu organizacionu jedinicu“, upozorava Đorđević.

On je kao pomak naveo sveobuhvatan izveštaj o radu u kome su jasno izlistani rezultati i problemi, koji je objavljen prvi put posle 10 godina od formiranja Sektora.

Međutim, u Srbiji i dalje postoji visoka percepcija korupcije u policiji i građani još uvek ne prepoznaju Sektor unutrašnje kontrole kao prvi izbor kome će da prijave slučaj korupcije.

„Prema poslednjem istraživanju BCBP, samo 3 odsto građana Srbije smatra da korupcija u policiji uopšte ne postoji. U takvom okruženju, važno je da postoji jak sistem unutrašnje kontrole koji može da popravi ovako lošu sliku o korumpiranosti policajaca“, ističe Đorđević.
Na skupu su govorili Mauricio Salustro, viši pravni savetnik Misije OEBS u Srbiji, Džim Kostelo, međunarodni stručnjak, Miloš Oparnica, pomoćnik ministra i načelnik Sektora unutrašnje kontrole, kao i Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana.

U diskusiji su učestvovali i Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, Lazar Ranitović, presednik Sindikata srpske policije, Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije, Nikola Kitarović, sudija Upravnog suda i član Upravnog odbora Društva sudija Srbije, kao i Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Tagovi: ..., đorđević, kontrole, policije, postoji, sistem, srbije, srbiji, unutrašnje, unutrašnje kontrolepolicije, Vesti

POVEZANI SADRŽAJ

  • Bezbednost izbornog procesa: Insistiranje na ličnoj odgovornosti kao način suprotstavljanja zarobljenoj državi

    Datum: 16.10.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Izazovi postojećeg sistema kontrole rada policije bila je tema panel diskusije koju je organizovala Misija OEBS u Srbiji 27. septembra 2016. godine u hotelu Metropol. Raspravi je doprineo i istraživač BCBP Saša Đorđević. „U Srbiji ne postoji sistem unutrašnje kontrole policije, jer sistem podrazumeva skup organizacionih delova koji funkcionišu kao skladna celina radi ostvarenja zajedničkog cilja. U praksi postoji pet različitih organizacionih jedinica MUP unutrašnje kontrole čije nadležnosti nisu jasno ...

  • Polovina građana smatra da Srbija ide u pogrešnom smeru – mladi najkritičniji

    Datum: 25.06.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Novo istraživanje javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku otkriva duboku društvenu i političku polarizaciju, krizu poverenja u institucije i izraženo nezadovoljstvo radom policije i pravosuđa.

  • Zahtevamo hitno pozivanje UN misije za utvrđivanje činjenica o zvučnom udaru na građane 15. marta 2025.

    Datum: 24.06.2026.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    Organizacije civilnog društva izražavaju duboku zabrinutost zbog smera u kojem se kreću istražne radnje o incidentu od 15. marta 2025. godine, koje od nedavno preduzima Više javno tužilaštvo u Beogradu. Aktuelno postupanje ovog tužilaštva predstavlja sve suprotno od temeljne i nepristrasne istrage kakvu ovaj drastičan slučaj zahteva, te ukazuje na svesnu nameru da se stvarni incident zataška, a pažnja javnosti skrene na teren političkog progona žrtava i svih onih koji su im pružili pravnu ili drugu podršku.