Uticaj Turske, Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata na Balkan

Glavni cilj promene spoljne politike Izraela na Balkanu je da se oslabe stavovi EU prema pitanju Palestine, istakao je Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. On navodi da možda i najveću pobedu Izraela predstavlja prošlogodišnji Vašingtonski sporazum između Beograda i Prištine, koji podrazumeva da će Beograd premestiti svoju ambasadu iz Tel Aviv u Jerusalim. Iako je Bajden pobedio na Američkim izborima, Vuksanović smatra da će se Vašingtonski sporazum sprovesti u celosti.

„Izrael nema kapacitet da dostigne veliko prisustvo na Balkanu, ali je prisutan u meri u kojoj mu je to i potrebno. Prisustvo Izraela u regionu govori o novoj geopolitičkoj stvarnosti – razvoju odnosa između Balkana i Bliskog Istoka“, ističe Vuksanović.

Dimitar Bečev, gostujući saradnik na Institutu za humane nauke u Beču, rekao je da je Turska uvek bila prisutna na Balkanu i da na neki način i pripada zemljama Balkana. Iako je u Turskoj postojala anti-zapadna retorika neko vreme, Bečev je istakao da je Turska uvek imala jake bezbednosne odnose sa Makedonijom i Albanijom, a da je promena u spoljnoj politici dovela do stvaranja ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama kao što su to Srbija i Bosna i Hercegovina. Iako možda nema značajan uticaj, Bečev ističe da Turska ima dosta konekcija na Balkanu.

„Turska se od teškog partnera na Zapadu pretvorila u ambicioznog i samostalnog spoljnopolitičkog igrača“, rekao je Bečev.

Govoreći o odnosima Ujedinjenih Arapskih Emirata i Balkana, Tena Prelec, istraživačica saradnica na Odseku za politiku i međunarodne odnose Univerziteta Oksford, istakla je da su se oni dosta promenili u prethodnoj deceniji. Prelec kaže da su UAE svoj odnos sa Balkanom počeli kroz program strane pomoći, koja je bila više motivisana komercijalnim razlozima, a ne humanitarnim. Ovu promenu spoljne potilike prema Balkanu Prelec objašnjava kao potrebu UAE da uđe na tržište zemalja kandidata za ulazak u EU, a na to gleda kao na dugoročnu investiciju.

„Šta to znači za Balkan? Očigledno je da Balkanu treba podsticaj u vidu investicija. Na Balkanu ne postoje brzi dogovori, ali postoji potreba za nekim ko će uspostavati dugoročni odnos. Ovo je na obostranu korist“, kaže Prelec.

Veliki broj investicija regulišu se sporazumima na državnom nivou, što omogućava vladama država na Balkanu da detalje ovih sporazuma drže u tajnosti, van očiju javnosti, ističe Prelec.

„Ko je iza ovih dogovora? Odakle potiče novac? Zemlje Balkana će reći da su ovo pitanja od značaja za državnu bezbednost, ali je možda ipak ovo od značaja za državnu bezbednost samih građana. Radikalna transparentnost je bitna – EU i SAD bi trebale da izvrše piritisak da do toga i dođe“, ističe Prelec.

Izveštaj sa diskusije je napisao Nikola Marković, stažista BCBP.