Vladimir Petronijević i Tanja Miščević gosti „Škole za evropsku bezbednost“

Program „Škole za evropsku bezbednost“ u ponedeljak, 2. februara otvorio je Vladimir Petronijević, programski direktor u Grupi 484, organizaciji građanskog društva iz Beograda. On je, razmatrajući Sporazum iz Šengena, definisao značenje „crne“ i „bele“ liste, govorio o „rumunskom“ i „slovačkom“ slučaju, gde su se „nove“ članice suočile sa nespremnošću „starih“ da uklone prepreke slobodnom kretanju ljudi (radne snage). Vladimir je ukazao na veliki propust, kakav predstavlja nepostojanje naučne studije migracija u Srbiji. Za važan uspeh dela civilnog društva zainteresovanog za problematiku vizne politike, on smatra usvajanje „Mape puta“, koju je Evropska komisija prihvatila u aprilu 2008.

Problemi u implementaciji „Mape puta“ u velikoj meri se svode na one finansijske prirode, smatra Petronijević. U regionu, na primeru Bosne i Hercegovine, on je pokazao kako „Mape puta“ liče jedna drugoj, ali da su problemi sa kojima se aspiranti za članstvo suočavaju različiti. Tako je u BiH pored administrativnog kapaciteta, problem i primena biometrijske tehnologije, i iznad svega, organizaciona struktura koja podrazumeva kantonalna ministarstva unutrašnjih poslova.

Svoje predavanje gost Centra je zaključio rečima da ne treba imati previše iluzija kada su vizne olakšice u pitanju, zato što smo se „dogovorili o nečemu što ostaje diskreciono pravo svake zemlje“.

Tanja Miščević je zatim, u svom izlaganju, uspostavila vezu između proširenja Evropske unije i bezbednosti Evrope (Zapadnog Balkana). Politika proširenja, koja je po svojoj prirodi „kompozitna“, tj. tiče se politika u sva tri stuba na kojima počiva arhitektura EU, razvija se od 1993. godine, kada su definisani poznati „kriterijumi iz Kopenhagena“. Dve godine kasnije, Evropska komisija izdaje „Belu knjigu“, prvi pregled procesa integracije zemalja Centralne i Istočne Evrope, koji predstavlja drugi definišući trenutak politike proširenja EU.

Tanja je polaznicama i polaznicima Škole objasnila kako se proces pristupanja odvija, nakon što odnosna država stekne status kandidata. Tzv. screening prethodi otvaranju poglavlja. Sledi benchmarking, ili uspostavljanje merila, oličeno u postignutom određenom nivou zakonodavstva koje je usvojeno. Posebno merilo, benchmark, važi i za zatvaranje poglavlja, kojih u ovom trenutku ima 35, od čega su poglavlja 23. i 24. posvećena saradnji u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, a 30. i 31. spoljnoj politici.