Vlada Srbije je mesecima najavljivala da će pružiti neophodnu podršku Paradi ponosa, u očajničkom pokušaju da zemlju predstavi lepšom nego što jeste u očima Evropske unije. Ipak, u trenutku kada se razarajući bes pojedinaca iskalio na strancima u centru Beograda, političari su ustuknuli. Ostatak priče je dobro poznat.

Novi zakon je pozitivan, ali ne i dovoljan korak. Dosta toga što je od suštinske važnosti, ovim Nacrtom zakona je ispušteno, što je pokazala i javna rasprava koja je u toku.

Kao bezbednosni akter koji nastupa na temelju jedinstvene spoljne politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti iz 2003. godine potvrdila nameru da bude globalno prisutna. Međutim, u reakciji na globalne izazove bezbednosti, ona mora raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom. Tog odgovora ne može biti ukoliko prethodno nisu stvoreni politički preduslovi za angažovanje, odnosno, izgrađeni odgovarajući kapaciteti.

Ministarstvo odbrane je izradilo Nacrt zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. Kako komentarišete ovaj nacrt zakona, s obzirom da je bivša SFRJ je svojevremeno bila jedna od vodećih država u mirovnim operacijama UN, a samo u misiji na Sinaju, tokom 11 godina, koliko su vojnici tadašnje Jugoslavije tamo ostali, ušestvovalo je više od 22.000 pripadnika JNA?

Sve tehnologije mogu da budu upotrebljene na neprikladan način, te puka mogućnost zloupotrebe ne bi trebalo da sprečava razvoj datih tehnologija. Iako postoji zabrinutost da bi biometrijski podaci, poput, na primer skeniranja mrežnjače oka, mogli da se shvate kao povreda lične privatnosti, sve baze ličnih podataka, ako se nepropisno koriste mogu biti viđene kao pretnja po privatnost bez obzira na to da li se upotrebljavaju decenijama.

Rast broja i znacaja pretnji u sajber prostoru naterao je veliki broj država da oformi posebne jedinice i tela za njihovo predupreðivanje, a neke su formirale i komande za sajber ratovanje. Tako se i Francuska, nakon nekoliko zapadnih država, ali i vojne alijanse NATO, odlucila da pri Generalštabu Francuske vojske formira komandu za sajber ratovanje.

Nakon pada Berlinskog zida nastupile su značajne promene u bezbednosnom okruženju. Danas, na početku druge decenije XXI veka, imamo dovoljno razloga da se osvrnemo i da probamo da ocenimo šta se stvarno promenilo i kakvo je novo bezbednosno okruženje u kom živimo? Zapravo, uprkos stalnim naporima bezbednosnog establišmenta da ubede javnost u suprotno, sinergija između bezbednosnih izazova i okruženja je poremećena

Prof. Miroslav Hadžić, predsednik UO BCBP učestvovao je 22. oktobra u debati "Društvo i država protiv nasilja" koju je u sastavu projekta "Demokratski politički forum" organizovao Centar za demokratiju. Ljubaznošću ove organizacije, obraćanje prof. Hadžića prenosimo u celosti kao neautorizovani transkript usmenog izlaganja.

U junu 2011. godine ubrzane su pripreme za prvu izmenu Zakona o policiji od kada je usvojen 2005. godine. Razlog izmena je pritisak policijskih sindikata kroz najave i sprovođenje štrajka, a zatim i primena Kolektivnog ugovora od početka naredne godine. Zbog toga se izmene zakona najviše tiču radnopravnog statusa policijskih službenika. Pored toga, izmenama Zakona, policijski službenici dobili su nova policijska ovlašćenja i preciznije je uređena međunarodna policijska saradnja.