Novinari žele više informacija o položaju žena u sektoru bezbednosti

{image1}Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je 28. februara i 1. marta obuku novinara o specifičnostima izveštavanja o sektoru bezbednosti, sa fokusom na izazovima sa kojima se suočavaju žene zaposlene u bezbednosnim institucijama.

Dvodnevni seminar ,,Rodna ravnopravnost u sektoru bezbednosti’’ pohađalo je 14 novinara lokalnih i nacionalnih medija sa ciljem da se unapredi praksa izveštavanja o temama bezbednosti i rodne ravnopravnosti.

Različite bezbednosne potrebe žena i muškaraca

Kako se bezbednost muškaraca i žena razlikuje u kontekstu prirodnih katastrofa tema je o kojoj je govorila Zorica Mršević, vanredna profesorka na Fakultetu za evropske pravne i političke studije u Novom Sadu i istraživačica Instituta društvenih nauka. Ona je naglasila da postoji različita ranjivost muškaraca i žena u situacijama prirodnih katastrofa.

„Vrlo je bitno prepoznati drugačiju ulogu žene jer katastrofe nisu rodno neutralne. Treba predstaviti ženu kao akterku u samoj nevolji, a ne samo kao žrtvu. Ako ponovimo iste rodne odnose ponovili smo iste nebezbednosne uslove i za posledicu ćemo imati istu proporciju žrtava u situacijama prirodnih katastrofa. Svest o tome da postoje rodne razlike povlači i svest o tome da katastrofe više pogađaju marginalizovane i siromašne“, poručila je Mršević.

{image2}O različitim bezbednosnim rizicima za muškarce i žene u partnerskim odnosima govorila je Tanja Ignjatović, koordinatorka razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici Autonomnog ženskog centra. Ona je istakla da „različita distribucija moći omogućava dominaciju jednog člana porodice usled čega dolazi do nasilja u partnerskom odnosu“. Ona je istakla različite kontekste koji mogu da ugroze bezbednost žene.

„Kada je trudna, žena postaje ranjivija i nasilje uglavnom počinje u tom periodu jer je muškarcu lakše da uspostavi moć i kontrolu nad ženom. Još neki od faktora koji predstavljaju rizik za žene su nezaposlenost, zatim vlasništvo nad imovinom koje žene nemaju, pa u situacijama kada žele da se oslobode nasilnika žene su te koje moraju da napuste dom. Zbog uloge majke, u brojnim situacijama žena se žrtvuje kako bi zaštitila decu“, navela je Ignjatović.

Uvid o bezbednosti žena i muškaraca u kontekstu rata novinarima je izneo major Goran Topalović, trenutno na čelu grupe za praćenje i koordinaciju Centra za mirovne operacije u Beogradu.

„Od 80 miliona žrtava rata, čak 60 miliona čine žene. Rat nije izmislio rodno zasnovano nasilje i seksualno zlostavljanje, ali te pojave tada postaju izraženije. Interesantno je da je silovanje proglašeno za ratni zločin tek kad su i muškarci postali žrtve. Važno je da muškarci prihvate odgovornost, jer su žene ugroženije u kontekstu rata“, naveo je Topalović i istakao da njegovo iskustvo iz multinacionalnih operacija govori dane postoji ni jedan zadatak koji žena ne može da uradi podjednako dobro kao muškarac na istoj poziciji.{split}

{image3}Medijska slika žena u sektoru bezbednosti

Naučna saradnica u Institutu društvenih nauka Jovanka Matić je sa učesnicima treninga diskutovala o nevidljivosti žena u sektoru bezbednosti, kao i na mestima odlučivanja. Ona je navela podatke koji govore da samo 6% vesti se bavi pitanjem rodne ravnopravnosti, dok 46% medijskih priloga osnažuje rodne stereotipe, a tek 6% njih ih ruši.

„Važno je insistirati na normalizaciji prisustva žena u tradicionalno „muškim“ profesijama, institucijama bezbednosti između ostalog. Potrebno je senzibilisati muškarce za rodne teme. Još uvek nije izgrađena politika rodne bezbednosti, koja bi na odgovarajući način bila uključena u sektor bezbednosti“, istakla je Matić.

{image4}Učešće žena u sistemu odbrane SAD

Politički savetnik ambasade SAD u Srbiji Džon Hesford je govorio istorijatu položaja žena u američkoj vojsci, kao i postepenom povećanju vidljivosti njihove uloge.

“Kada sam počeo svoju karijeru u avijaciji, svi piloti su bili muškarci. Ja sam bio optimističan prema ideji da se žene pridruže. Sada su sve pozicije u vojsci otvorene za žene, uključujući i pešadiju koja je bila najkonzervativnija. Ne postoje kvote, ali žene ipak imaju pristup svim pozicijama i to je veoma važno”, naveo je Hesford.

On je takođe govorio o značaju dolaska žena na rukovodeće pozicije u vojsci za razbijanje raznih stereotipa, a istakao je i da seksualno uznemiravanje i dalje predstavlja veliki problem u vojsci.

{image5}Razgovor novinara i predstavnika za medije

Interaktivnu diskusiju novinara i osoba koje su zadužene za saradnju sa medijima u institucijama bezbednosti obeležila su pitanja o merama za podsticanje većeg uključivanja žena u oružanim snagama i na najvišim nivoima odlučivanja. Na primedbu novinara na tromost bezbednosnih sistema i nedovoljno brzo prosleđivanje  informacija predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Nikola Božinović i predstavnica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Zorana Vučićević su naglasili da je neophodno da novinari blagovremeno podnesu sve zahteve. Sanja Savić iz Ministarstva odbrane i Ivana Marković iz Uprave carina su navele delove sistema u kojima je zastupljen veći broj žena, poput VMA i graničnih prelaza.

{image6}Studijska poseta granici

Na osnovu saznanja koja su stekli tokom treninga, novinari štampanih i elektronskih medija iz Beograda, Niša, Novog Sada, kao i Užica, Bečeja, Preševa i Kosovske Mitrovice će biti u prilici da naprave i objave medijski prilog i ostvare autorski honorar. Pored tema koje su otvorene tokom predavanja i diskusija u biblioteci BCBP novinari su kao veoma korisnu ocenili i studijsku posetu pograničnom prelazu Batrovci, gde su razgovarali sa ženama i muškarcima koji rade u graničnoj policiji i carini. Nakon što su se upoznali sa istorijatom prelaza koji je otvoren za saobraćaj od 1996. godine i iskustvima zaposlenih u radu sa žrtvama trgovine ljudima, ilegalnim imigrantima i različitim vrstama krijumčara, novinari su iskoristili priliku da obave intervjue sa policajkama. Na ovoj stranici ćete moći da pročitate i pogledate sve priloge koje polaznici treninga budu objavljeni na temu seminara.