Bolji odnosi između Beograda, Prištine i Tirane su uslov za stabilnost regiona

{image1}

„Ključ za napredak Zapadnog Balkana u narednih deset godina jeste poboljšanje srpsko-albanskih odnosa. Ono što su Srbija i Hrvatska uradile nakon raspada Jugoslavije u poboljšanju odnosa, to verujemo da mogu i Beograd, Priština i Tirana. Jedan od načina za povezivanje ove tri zajednice bi mogla da bude bolja policijska i ekonomska saradnja“, istakla je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić na regionalnoj konferenciji održanoj 27. juna u Medija centru.

Policijska saradnja jedan od uslova za normalizaciju odnosa

Predstavljajući istraživanje o integraciji policajaca na severu Kosova, istraživačica BCBP Maja Bjeloš je objasnila kako je tekao sam proces integracije kao i koji su izazovi koji mu predstoje.

{image2} Načelnik Koordinacione uprave za Kosovo i Metohiju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, Slaviša Arsenijević je istakao da uprkos efikasnoj saradnji u integraciji Srba sa severa Kosova, do sada je više puta bilo odlagano vraćanje činova srpskim policajcima.

„Oni svi i dalje rade u patroli, a ne specijalističke i komplikovanije zadatke koje su ranije obavljali. Pored toga,  policijaci se plaše za budućnost, s obzirom na to da je nekoliko aktivnih policajaca saslušavano od strane tužilaca Eulexa, uprkos primeni Zakona o amnestiji“, istakao je on.

U budućnosti, treba omogućiti da svi zainteresovani policajci budu integrisani, kao i pripadnici jedinice civilne zaštite i da im se daju puna ovlašćenja kako bi se vratilo poverenje Srba u institucije.

Istraživačica Kosovskog centra za bezbednosne studije Sofije Krieziu analizirala je integraciju Abanaca u srpsku policiju, ocenivši je kao pozitivan proces u kome je položaj albanske manjine značajno unapređen. Dokaz toga je da stanovnici Bujanovca, Medveđe i Preševa više veruju policiji nego građani drugih delova Srbije što je pokazalo istraživanje javnog mnenja koje su BCBP, KCBS i IDM obavili prošle godine. Ona je naglasila da i dalje postoji jaz između brojnosti albanskog stanovništva i njihove zastupljenosti u policiji, kao i da je poseban problem nedovoljna zastupljenost Albanaca na rukovodećim pozicijama, na nivou policijske uprave i u specijalističkim policijskim jedinicama. Kao najznačajnije probleme za povećanje broja Albanaca u policiji, istraživačica KCSS-a je istakla pitanje nostrifikacije diploma i dodatne obuke za mlade koji žele da budu deo policije. Takođe, ona je istakla da veliki broj mladih Albanaca ne poznaje dovoljno dobro srpski jezik, što je uslov za zapošljavanje u MUP-u.

Arsenijević je istakao da u MUP-u ne postoje propisi koji diskriminišu i da bi se zasnovao radni odnos u MUP-u ne postavljaju se uslovi rase, nacionalnosti, vere. On je predstavio prisutnima brojne promotivne mere sprovedene kako bi se albanska manjina motivisala za posao u policiji.

Problem je osigurati konstantan prijem Albanaca u srpsku policiju, omogućiti im adekvatne edukacije i usavršavanja, istakao je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije Riza Halimi. On je naglasio da je u Policijskoj akademiji samo jedan student Albanac, kao i da je pre tri godine postojao konkurs za policijske službenike prilikom koga je samo 8 Albanaca položilo prijemni, a jedan Albanac pravnik nije uspeo da položi teorijski deo. Halimi je istakao da treba rešiti taj problem, kao i problem priznavanja diploma.

Uprkos političkim tenzijama, ne postoje tenzije u saradnji između kriminalanih grupa, istakao je istraživač KCSS Špend Kursani. On je naglasio da je upravo zbog saradnje između kriminalaca, nephodno uspostaviti bolju operativnu policijsku saradnju. Kako je istakao, veliki problem predstavlja trgovina narkoticima, ali i trgovina ljudima. Kursani je prisutnima predstavio da se trenutno saradnja odvija formalnim kanalima preko posrednika (UNMIK-a za saradnju sa Nacionalnim birom Interpola MUP RS, preko EULEX-a sa Euroepolom) i neformalno i direktno preko ILECU (Jedinice za koordinaciju međunarodne saradnje za sprovođenje zakona). U daljem periodu bi trebalo da se omogući direktna operativna policijska saradnja,  kao i da se razmene policijski oficiri za vezu. 

Briselski sporazum stvorio priliku za poboljšanje odnosa u regionu

{image3} Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije u Prištini Florijan Ćehaja naveo je da dijalog Beograda i Prištine podržava 47 odsto Albanaca i 45 odsto Srba, te da to znači da na obe strane postoji podrška političkim elitama u tom pravcu. Međutim, kako je istakao, dijalog Beograda i Prištine nije se u potpunosti pozabavio zahtevima lokalne populacije Albanaca i Srba.

„EU se fokusirala na politički dijalog između Beograda i Prištine i na taj način je iz procesa isključila stanovništvo. Dobra stvar je to što se elite sad poznaju i u stanju su da komuniciraju, a postoji i poslovna saradnja. Ali ono što ostaje kao veliki problem je nedovoljna mobilnost ljudi što doprinosi zadržavanju stereotipnog načina razmišljanja“, istakao je Ćehaja.

Viši analitičar u Institutu za demokratiju i medijaciju iz Tirane Arjan Dirmiši istakao je da sporazum između Beograda i Prištine predstavlja sjajnu priliku da se pokrenu odnosi između Albanaca i Srba koji su istorijski gledano uvek bili ugroženi zbog kosovskog pitanja.

„Albanski političari su uvek nerado pristupali odnosima sa Srbijom i bili proaktivni prema tome. Očekivanja su velika da će sa novom političkom elitom na čijem je čelu premijer Rama, doći do poboljšanja odnosa, ali to poboljšanje još uvek nije dovoljno vidljivo u stvarnom životu“, rekao je on.

O konferenciji je izveštavala i agencija Tanjug. Izveštaj možete pročitati ovde.