Borba protiv korupcije jača na papiru nego u praksi

{image1}

Ključno je da se dođe do suštinskih promena na osnovu primene Akcionog plana za Poglavlje 23, a ne samo do „štikliranjaˮ stavki, zaključeno je na skupu koji su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Transparentnost Srbija 29. marta 2018. u Medija centru u Beogradu.

Podaci iz Alternativnog izveštaja o realizaciji Akcionog plana za poglavlje 23 (AP23) koji je predstavljen na događaju pokazuju da su nepotpuno realizovane aktivnosti koje se odnose na 78 mera za prevenciju korupcije, represiju korupcije, pravosuđe i osnovna prava. Ostvareno je oko polovine aktivnosti, ali 21% nije adekvatno sprovedeno. U toku je primena 23% aktivnosti, a četvrtina nije realizovana.

{image2}

Istraživač BCBP Vladimir Erceg predstavio je segment Alternativnog izveštaja koji se odnosi na korupciju u policiji. Od deset aktivnosti samo je jedna aktivnost u potpunosti realizovana, dok se jedna sprovodi u kontinuitetu, Erceg je obrazložio.

„Mere predviđene Akcionim planom ne pokrivaju sve aspekte rada policije koje treba unaprediti kako bi se uspostavila prevencija korupcije. Umesto tehničkih i procesnih mera, merila uspeha iz AP bi trebalo da opisuju stvarne kvalitativne promene kojima će primena AP doprineti. Ipak, čak i realizacija ovih postojećih mera donela bi značajne rezultate“, naglasio je Erceg.

Erceg je kao najveće neuspehe izdvojio veliko kašnjenje u usvajanju podzakonskih akata koji uređuju Sektor unutrašnje kontrole policije i slabljenje njegovih kapaciteta, manjak koordinacije antikorupcijskih mera unutar policije i visoku percepciju korupcije među građanima.

U 2018. godini trebalo bi posebno obratiti pažnju na proces izmena Zakona o policiji, kao i na usvajanje obećanih podzakonskih akata i usvajanje novog akta o sistematizaciji radnih mesta od strane MUP-a, jer će od tih procesa u velikoj meri zavisiti reformski učinak ovog važnog ministarstva, zaključio je istraživač BCBP Vladimir Erceg.

{image3}

Ivana Cenerić iz Centra za obrazovne politike (COP) istakla je kao najveći problem sa korupcijom u prosveti to što ne postoji konsenzus šta čini korupciju. Ona i dalje prolazi ispod radara kao svakodnevno ponašanje koje se vidi kao nužno.

„Ako imate ugrožen kvalitet obrazovanja i ugroženu pravednost, imate nišu za korupciju. Ta veza mora da bude jasna“, upozorila je Cenerić.

Ona je kao najvažniju preporuku naglasila mnogo transparentnije definisanje toga šta je tačno korupcija u prosveti. Na taj način svi koji su uključeni postaju glavni sistem prevencije, Cenerić je zaključila.

Hajrija Mujović iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo (SUPRAM) iznela je podatak da je Srbija po neformalnim davanjima na dnu tabele u Evropi. Ona je ocenila da su primetni napori u borbi protiv korupcije u zdravstvu, ali se najčešće radi o ad hoc akcijama.

Među preporukama Mujović je istakla edukaciju, otvaranje rasprave o korupciji u privatnom sektoru i poboljšanje pristupa informacijama. Takođe, trebalo bi povećati konkurenciju u zdravstvu kako bi korisnicima bio omogućen izbor. Na kraju, neophodno je bolje definisati povezane prakse, sukob interesa i dopuštena davanja.

{image4}

Članica Udruženja tužilaca Srbije (UTS) Marina Matić Bošković rekla je da je od 33 propisana koraka koji se bave represijom korupcije realizovana samo trećina. Pohvalila je formiranje posebnih odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima, uz rezerve u pogledu garancija nezavisnosti rada zamenika tužioca koji su tu angažovani. Takođe je kritikovala praksu čestih izmena zakona pre nego što se sagledaju efekti njihove primene.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija je među najozbiljnijim propustima u sprovođenju mera koje se odnose na borbu protiv korupcije prepoznao odsustvo regulative koja bi se pozabavila nezakonitim bogaćenjem i finansiranjem partija, ignorisanje izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije i nedovoljan entuzijazam za depolitizaciju javne uprave.

„Izgovor da je Akcioni plan bio previše ambiciozan naprosto nije tačan. Nije bilo izdvojeno dovoljno ljudi i sredstava za sprovođenje plana, a utisak je da je bilo manjak i volje“ istakao je Nenadić i napomenuo da je neophodna temeljna revizija Akcionog plana za Poglavlje 23.

Događaj je deo projekta „Alternativni pogled na Poglavlje 23 – izmene pravnog okvira i praksi“ koji sprovodi BCBP. Projekat je finansiran iz budžeta Republike Srbije, na osnovu konkursa koji je sprovela Agencija za borbu protiv korupcije. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju autorima i ne predstavljaju nužno i stavove Agencije za borbu protiv korupcije.