Edukacija ključ za bolju kontrolu prisluškivanja

{image1}

Za poboljšanje nadzora nad primenom posebnih mera neophodna je edukacija sudija, tužilaca, poslanika, novinara i građana zaključak je konferencije koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku organizovao 8. septembar 2015. godine u hotelu Zira.

Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović je istakao da se kroz projekat posvećen poteškoćama u nadzoru nad primenom posebnih mera pokazalo da postoji nedostatak znanja u ovoj oblasti, kako kod poslanika i novinara, tako i kod predstavnika sudova i tužilaštva.

Predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović je istakao da je Odbor 2015. godine posvetio dosta vremena kontroli rada tri službe bezbednosti, a naročito tajnom prikupljanju podataka. Prema njegovom mišljenju, postoji opasnost da se, pod formom borbe protiv organizovanog kriminala, intenzivno primenjuju metode koje zadiru u ustavna prava i slobode građana. On je ocenio da je neophodno napraviti balans između konstantnog straha od prisluškivanja i neophodnosti rada bezbednosnih službi i istakao šta vidi kao ključne probleme u kontroli primene mera.

Skupština bi trebalo da kontroliše i SBPOK

Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić ocenio je da je ključno pitanje da li se i na drugi način mogu prikupiti dokazi, bez zadiranja u nečiju privatnost, a važno je da organi koji primenjuju te mere budu nezavisni i samostalni.

Sudija Višeg suda u Kraljevu Miroljub Vujović je takođe ocenio da je odgovornost u okviru posebnih dokaznih radnji najviše na sudovima, jer oni treba da ocene koliko je zahtev osnovan, i istakao da je u toj oblasti neophodna dodatna edukacija sudija.

BIA odgovorila na sve zahteve za kontrolu

{image3} Savetnik direktora Bezbednosno-informativne agencije Miroslav Panić smatra da postoji hiperprodukcija organa koji kontrolišu rad službi, ali istače da je to dobro jer se tako “postoje garancije da službe neće zloupotrebiti svoja ovlašćenja“. On je naglasio da je BIA omogućila kontrolu svim trima granama vlasti kao i nezavisnim državnim institucijama, i istakao da treba da pomiriti zahtev Agencije za efikasnošću i potrebu za kontrolom.

“Služba ima obavezu da dva puta godišnje podnosi izveštaj vladi. Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti je intenzivirao svoje mehanizme kontrole i kontrolisao i političku neutralnost i zakonitost u radu BIA. Zaštitnik građana takođe često pokreće postupke kontrole. Povereniku se dostavlja izveštaj o primeni specijalnih mera. Građani takođe mogu da kontrolišu rad, kroz zahteve za slobodan pristup informacijama. Nijedan organ koji je obavio kontrolu rada Agencije nije utvrdio nezakonitosti u radu, a minimalan je čak i broj utvrđenih nepravilnosti manjeg stepena ozbiljnosti”, konstatovao je Panić.

Sa druge strane, viši savetnik Zaštitnika građana Marko Jovanović je istakao da je tokom ove godine napravljen korak nazad u saradnji službi bezbednosti sa institucijom Zaštitnika. On je naveo da službe umesto da dostave informacije koje se od njih traže, često tumače zakon i samostalno određuju da li je Zaštitnika građana trebalo da dostavlja kritike na rad službi. Kao ključnu preporuku je istako potrebu da se mera tajnog pretresa obuhvati zakonom.

Najveći broj pitanja iz publike ticao se snimaka sastanaka vrha MUP-a za vreme mandata Ivice Dačića sa Rodoljubom Radulovićem koji su dospeli u javnost. Momir Stojanović je istakao da je potrebno istražiti odakle su snimci “procureli“ i naglasio da ovo će se ovakvi propusti ponavljati sve dok oni koji rade u institucijama i sektoru bezbednosti ne budu krivično gonjeni za odavanje službene tajne.

Izveštaju doprinela stažistkinja BCBP Emilija Dimitrijević