Dužnost istraživača jeste da postavlja teška pitanja, zato što se bezbednosne pretnje najčešće koriste kao izgovor za isključivanje javnosti iz političkog odlučivanja, istakla je direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić prilikom predstavljanja doprinosa BCBP normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, na Ženevskim mirovnim razgovorima (Geneva Peace Talks) organizovanim 21. septembra 2017. godine. “Na Zapadnom Balkanu ne možemo govoriti o bezbednosti pojedinačnih zajednica, već moramo posmatrati ceo region. ...

Konferencija BCBP na temu izazova u nadzoru nad primenom posebnih mera izazvala je veliku pažnju više od 60 učesnika, među kojima su bili predstavnici stranaka na vlasti i u opoziciji, bezbednosnih institucija, medija i stručne javnosti.

Nezavisni izveštaj o sprovođenju NAP za primenu Rezolucije SB UN 1325 u Srbiji predstavlja prikaz najvećih dostignuća i izazova sprovođenja NAP-a u periodu od jula 2012. do jula 2013. godine, kao i predlog mera za unapređenje sprovođenja NAP-a.

Usložnjavanjem agende međunarodnih odnosa, te pojavom novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, pojavom novih aktera u međunarodnim odnosima, tradicionalno viđenje samog koncepta bezbednosti, odnosno same njegove suštine, postalo je preusko.

Preliminarni rezultati istraživanja ukazuju na to da je proces razgraničenja među republikama i pokrajinama bivše SFRJ doneo sa sobom niz različitih izazova.

Nakon pada Berlinskog zida nastupile su značajne promene u bezbednosnom okruženju. Danas, na početku druge decenije XXI veka, imamo dovoljno razloga da se osvrnemo i da probamo da ocenimo šta se stvarno promenilo i kakvo je novo bezbednosno okruženje u kom živimo? Zapravo, uprkos stalnim naporima bezbednosnog establišmenta da ubede javnost u suprotno, sinergija između bezbednosnih izazova i okruženja je poremećena