Građani Srbije se za bezbednost oslanjaju na sebe i najuže okruženje

Građani se za svoju bezbednost oslanjaju prevashodno na sebe, od institucija sektora bezbednosti najbolje ocenjuju vojsku, a najgore sudstvo, navedeno je na predstavljanju drugog dela istraživanja javnog mnjenja Beogradskog centra ze bezbednosnu politiku „Građani Srbije o bezbednosti“.

Kao glavni razlog osećaja bezbednosti građani navode to što „žive normalno i poštuju red i zakon“.

Iako ne pericipiraju policiju kao ključnu ustanovu za osećaj njihove lične bezbednosti, više građana je zadovoljno nego nezadovoljno njenim radom.

„Policija treba da razvije posebne aktivnosti kako bi povećala poverenje, jer približno jedna petina građana nema poverenja da se obrati za pomoć policiji. Važnije zamerke na rad policije su korupcija, neefikasnost i to što je često pod uticajem političkih partija“, navela je direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić.

Ona je zaključila da ustanove u sektoru bezbednosti, posebno policija, moraju da obave više reformi kako bi postale servis građana i prepoznate kao pouzdan zaštitnik bezbednosti.

Vojska se i dalje percipira kao apstraktna tvorevina i o njoj postoje mnoge idealizovane predstave u javnosti, ali sa druge strane, većina građana smatra da je vojska nedovoljno opremljena i da nije dovoljno brojna, istakao je predsednik upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić.

Predsednik upravnog odbora BCBP je dodao da nemali broj ispitanika smatra da prethodna vlada nije poboljšala rad policije, vojske i službi bezbednosti i da nema mnogo onih koji od aktuelne vlasti očekuju da popravi stanje u sektoru bezbednosti.

Istraživanje je obavljeno na osnovu upitnika koji je osmislio BCBP, na reprezentativnom uzorku od 1.203 punoletne osobe. Prikupljanje podataka na teritoriji Srbije bez KiM, realizovao je CeSiD od 18. do 25. septembra.

Do kraja godine biće prezentovani i treći deo ovog istraživanja koji se tiču potencijala za nasilje u srpskom društvu. Pored ankete, analiza će biti zasnovana i na podacima prikupljenim kroz fokus grupe u šest gradova i dubinske intervjue sa 30 ispitanika. Potencijal za nasilje u srpskom društvu ćemo utvrditi i kroz stepen podrške građana za delovanje ekstremističkih grupa i spremnosti građana da se direktno uključe u političko nasilje. Istraživanje će se posebno fokusirati na ulogu nezadovoljstva socio-ekonomskom i političkom situacijom, kao nezavisnim varijablama koje utiču na orijentisanost ka nasilju.