Projekat predstavlja analizu nezavisnih državnih institucija kao aktera sektora bezbednosti i nudi pregled njihovog rada.

Drugi CHATvrtak koji je organizovala koalicija prEUgovor za temu je imao razgovor o problemima sa kojima se susreću žrtve trgovine ljudima u sudskim postupcima u Srbiji, a prisutni su bili predstavnici državnih organa i civilnog društva koji se bave ovom tematikom.

Glavni izazovi u mirovnoj misiji UNFICYP na Kipru su civilnog karaktera i reflektuju potrebu za raznovrsnom civilnom ekspertizom u mirovnim operacijama, glavni je zaključak studijske posete koju je BCBP organizovao za predstavnike državnih institucija i civilnog društva iz zemalja Zapadnog Balkana.

Izveštaj je osmišljen tako da predstavi nalaze koji su relevantni za oblasti pokrivene Izveštajem o napretku Evropske komisije iz 2014. godine, kao i da ukaže na nova potencijalno važna pitanja. Sadrži i dodatno poglavlje koje se tiče izrade Akcionog plana za poglavlje 23, kao i poseban deo koji se tiče problema nastalih usled majskih poplava u Srbiji, uključujući neadekvatni odgovor državnih institucija i rizike od korupcije koji su se pojavili.

Više od 100 predstavnika Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativne agencije, nezavisnih državnih institucija, brojnih ambasada i međunarodnih organizacija u Srbiji, kao i studenata, organizacija civilnog društva i medija okupilo se na skupu o integritetu u sektoru bezbednosti koji je organizovao BCBP.

Glavna obeležja pravnog uređenja sektora bezbednost Srbije, njegovi ključni nedostaci i predlozi za unapređenje, glavne su teme publikacije čiji su autori renomirani profesori i članovi Upravnog odbora BCBP Miroslav Hadžić i Bogoljub Milosavljević.

Regionalini dijalog o rodu i bezbednosti: udruživanje snaga vladinog i civilnog sektora u sprovođenju Rezolucije 1325 okupio je 47 predstavnika državnih organa, ministarstava odbrane, ministarstava unutrašnjih poslova, lokalnih i regionalnih organizacija civilnog društva sa Zapadnog Balkana kao veliki broj međunarodnih organizacija.

Zaključci predstavljeni u ovom tekstu su doneti na osnovu regionalnog istraživanja uspeha nezavisnih državnih institucija (NDI) u nadzoru mesnih sektora bezbednosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji i Srbiji.

U Srbiji ne postoji politička svest o opasnosti koju predstavljaju ekstremno desničarske organizacije, pa samim tim ni politička volja za obračun sa desnim ekstremizmom. Bez obzira da li je reč o nezainteresovanosti ili blagonaklonom odnosu državnih institucija prema ekstremnoj desnici, takav odnos neminovno vodi ka daljoj fašizaciji društva u Srbiji, upozorava u svom radu saradnica BCBP Isidora Stakić.