Inicijativa za hitno donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je članica koalicije 17 organizacija civlnog društva koja je poslala Vladi Srbije inicijativu za hitno usvajanje novog Zakona o zaštite podataka o ličnosti. Trenutno važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti donet je sada već davne 2008. godine i već na na samom početku su uočene brojne nelogičnosti i problemi u primeni.

Zakon je na snazi u integralnom obliku, sa izuzetkom izmena i dopuna manjeg obima. Tako su do danas ostali neuređeni neki od ključnih segmenata zaštite podataka o ličnosti, kao što su video-nadzor, biometrija, bezbednosne provere i privatni sektor bezbednosti. Jedna od posledica manjkavog pravnog okvira su i i brojni problemi u praksi koji se tiču zakonitosti obrade i obezbeđivanja efektivne zaštite podataka o ličnosti, kako u javnom tako i privatnom sektoru. Gotovo je suvišno govoriti koliko se svet promenio od kada je zakon napisan i u kojoj meri su, kao posledica korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija i razvoja ekonomije podataka, pitanja zaštite podataka o ličnosti postala kompleksnija, što domaći pravni okvir uopšte ne prepoznaje. 

Kada je reč o EU integracijama, nakon četvorogodišnjeg procesa, u aprilu 2016. godine Evropski parlament i Savet EU su usvojili Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti. Smatramo da je usklađivanje domaćeg pravnog okvira sa ovom Uredbom svakako glavni prioritet u ovoj oblasti. To je obaveza Srbije u procesu pregovora sa Evropskom unijom, što je i predviđeno Akcionim planom za poglavlje 23. Treba istaći da Uredba postavlja nove standarde zaštite privatnosti građana i njihovih podataka o ličnosti, ali i okvir za poslovanje kompanija koje na bilo koji način obrađuju podatke o ličnosti. 

U međuvremenu, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) je javnosti predstavio novi Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti, usklađen sa aktuelnim standardima relevantnih evropskih dokumenata, a prvenstveno sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti, i otvorio javnu raspravu o njemu. Mi smo analizirali predloženi Model i održali okrugli sto na ovu temu, na kome je zaključeno da i pored manjih tehničkih nedoumica, Model Poverenika predstavlja dobar normativni okvir koji je u skladu sa evropskom regulativom, koji može da obezbedi bolju zaštitu privatnosti građana Republike Srbije, kao i da postavi okvir za obezbeđivanje pravne sigurnosti kompanijama koje u Srbiji žele da posluju. Sa ove vremenske distance, čini se da zadovoljavajuća reforma pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti i nije bila moguća pre donošenja evropske Opšte uredbe o zaštiti podataka ličnosti. 

Smatramo da je sada pravi trenutak da se ova značajna oblast uredi na zadovoljavajući način, budući da postoje svi elementi za kvalitetnu reformu. U tom smislu, smatramo da je u što kraćem roku neophodno pristupiti izradi novog nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji će biti u skladu sa Opštom uredbom i Modelom Poverenika, uz učešće stručne i zainteresovane javnosti kroz javnu raspravu otvorenu za sve, koji će o istoj biti obavešteni na vreme i imati dovoljno vremena pripreme svoje komentare.

Potpisnici inicijative:

1. SHARE Fondacija

2. Partneri za demokratske promene Srbija

3. Beogradski centar za bezbednosnu politku

4. YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava

5. Društvo sudija Srbije

6. Centar za evroatlanske studije – CEAS

7. Mreza odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS

8. Centar za istraživačko novinarstvo – CINS

9. Centar za praktičnu politiku

10. Beogradski centar za ljudska prava

11. Fondacija centar za demokratiju

12. Inicijativa mladih za ljudska prava

13. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA

14. Link plus

15. Nezavisno drustvo novinara Vojvodine – NDNV

16. Asocijacija onlajn medija – AOM

17. Autonomni ženski centar