Istraživači Centra govorili o javnim nabavkama u sektoru bezbednosti

Na okruglom stolu koji je održan u sredu, 26. oktobra predstavljen je drugi broj časopisa „Dosije korupcija” pod naslovom „Javne nabavke protiv javnog interesa”, a u izdanju Koalicije za nadzor javnih finansija. Tom prilikom o javnim nabavkama u sektoru bezbednosti Srbije govorili su istraživači BCBP, Marko Savković i Marko Milošević.

Pažnja panelista je u uvodnom delu okruglog stola bila usmerena na najavljene izmene Zakona o javnim nabavkama (ZJN), koje će, između ostalog, za posledicu imati i ukidanje samostalnog regulatornog tela – Uprave za javne nabavke (UJN). Kako javnost nije uključena u pripremu novog Zakona, panelisti – a pre svih Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija (TS) – mogli su da se izjasne o njegovim nedostacima isključivo na osnovu uvida u „Akcioni plan primene Strategije razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji”. Upravo zato, TS je zajedno sa Koalicijom krajem septembra uputila pismo ministru finansija Mirku Cvetkoviću.  

Prema Draganu Dobrašinoviću iz Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava svake godine se kroz nesavesno (i nezakonito) upravljanje javnim nabavkama proneveri više od 500 miliona evra. Ne samo da će novi Zakon biti donet na brzinu, već će jedan čitav sistem koji je građen proteklih godina biti urušen. Izgledi za primenu novog Zakona steći će se tek nakon što prateća podzakonska regulativa bude usvojena – a to je proces koji po pravilu traje šest meseci do godinu dana. Tako bi tokom većeg dela 2012. godine javne nabavke bile lišene kontrole.

Miodrag Milosavljević iz Fonda za otvoreno društvo je istakao kako postoje načini borbe protiv korupcije. Svi polaze od transparentnosti (dostupnosti podataka), a zahtevaju dobro (bolje) upravljanje sredstvima, snažan biznis sektor koji zahteva promenu „pravila igre“, snažnije interne i eksterne mehanizme kontrole, zaštititu uzbunjivača („duvača u pištaljku“), veće uključenje strukovnih organizacija i na kraju, podršku nezavisnom nadzoru koji vrši civilno društvo.

Nemanja Nenadić je dodao kako pojedine mere, koje su predviđene u Akcionom planu, u stvarnosti nije moguće sprovesti. Takođe, Akcioni plan nije ponudio rešenja za „kritične tačke“ sistema javnih nabavki, kao što su na primer finansiranje velikih, infrastrukturnih projekata kreditima koji nisu predmet kontrole.

Sektor bezbednosti u sistemu javnih nabavki

U 2010. godini, samo Ministarstvo odbrane (MO) i Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nabavili su usluge i dobra u protivvrednosti od 65 miliona evra. Marko Savković iz BCBP naglasio je najpre kako ne postoji nadzor nad poverljivim nabavkama, te da je jedina institucija sposobna da se sa ovom materijom uhvati u koštac Državna revizorska institucija (DRI). Istakao je, međutim, da budući da se najveći deo nabavki sprovede kroz procedure koje su otvorene, građanima ostaju na raspolaganju isti oni instrumenti koji su primenjivi i na praksu drugih organa državne uprave: pristup informacijama od javnog značaja, uvid u izveštaje i sl. Problem sa poverljivim nabavkama je u tome da je teško ubediti predstavnike sistema u pretežni interes – pravo javnosti da zna, upravo zato što se sektor bezbednosti „štiti“ tvrdnjom da iznošenje takvih podataka ugrožava bezbednost građana. Najzad je predočio nekoliko ključnih zapažanja iz prakse samih aktera – MO, MUP i BIA.

Nemanja Nenadić je intervenisao rekavši kako se iza tajnosti ne mora uvek kriti namera da se izvrši zloupotreba, već i želja da se izbegne mukotrpna procedura. Ipak, naglasio je da u odsustvu kontrole, građani imaju pravo da sumnjaju, posebno ako se uzme u obzir i obim sredstava koji stoje na raspolaganju sektoru bezbednosti.

Posebnu vrednost okruglog stola predstavlja i prvo obraćanje predstavnika udruženja internih revizora zaposlenih u javnom sektoru. Ovo nedavno osnovano udruženje trenutno broji više od 50 članova i nastoji da unapredi (ako već ne i uspostavi) sistem finansijskog upravljanja i kontrole javnim finansijama. Inače je institucija interne revizije uvedena Zakonom o budžetskom sistemu iz 2008. godine. 

Izveštaj pripremila Đurđa Rajevac, stažistkinja BCBP