Šta javnost ima pravo da zna u vezi sa prisluškivanjem

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizuje panel diskusiji pod nazivom „Šta javnost ima pravo da zna u vezi sa prisluškivanjem”. Skup će biti održan u biblioteci BCBP 13. maja 2015. godine, sa početkom u 11 časova.

Da li javnost ima pravo na statističke podatke o primeni mera, poput godišnjih izveštaja o ukupnom broju primenjenih mera? Na koji način se može povećati transparentnost i odgovornost državnih organa koji primenjuju posebne mere, a da pri tom ne bude ugrožena nacionalna bezbednost ili vođenje krivičnog postupka? Ovo su neka od pitanja o kojima će diskutovati u biblioteci BCBP.

Na skupu će govoriti:

• Miroslav Panić, savetnik direktora BIA i ovlašćeno lice u Agenciji za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja;
• Milica Basta, viši savetnik, Sektor za harmonizaciju i saradnju, služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti;
• Miodrag Plazinić, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, potpredsednik UO Udruženja tužilaca Srbije;
• Bogoljub Milosavljević, član Upravnog odbora BCBP i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union;
• Predrag Petrović, izvršni direktor BCBP.

Skup se organizuje u okviru projekta „Ko nas sluša – ka efektivnom spoljnom nadzoru upotrebe specijalnih istražnih mera”, koji podržava Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.

Posebne mere za tajno prikupljanje podataka su mere kojima se zadire u privatnost građana i ograničavaju njihova ustavom zagarantovana prava. Stoga je dosledan spoljni nadzor nad ovom aktivnošću neophodan u cilju zakonite, odgovorne i efikasne primene mera.

BCBP je istraživao odobravanje i primenu posebnih mera za tajno prikupljanje podataka u Srbiji. Upitnici su poslati na adrese Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Vrhovnog kasacionog suda, Tužilaštva za organizovani kriminal, Tužilaštva za ratne zločine, kao i viših sudova i viših tužilaštava u Srbiji.

Dobijeni odgovori su se značajno razlikovali: neke institucije su poslale tražene podatke, druge su odbile zahtev uz obrazloženje da su zahtevani podaci tajni, dok su treće smatrale da nisu dužne da za tražioca informacija pripremaju novi dokument.