Negovanje odnosa Srbije i Ukrajine važnije je nego ikada

Igor Bandović, direktor BCBP-a, otvorio je panel diskusiju rekavši da je ovo važan trenutak za razgovor o perspektivama rata u Ukrajini, što je ujedno i prilika koju nemamo dovoljno često u Beogradu. „Nastavićemo da budemo regionalni centar za istraživače Evroazije koje planiramo da ugostimo u Beogradu u narednom periodu.“, izjavio je Bandović.

Tokom događaja, Katerina Šimkevič, gostujuća istraživačica in BCBP-a iz Ukrajine i predavačica na Zaporoškom institutu za ekonomiju i informacione tehnologije, predstavila je svoju publikaciju pod nazivom „Zaboravljeno prijateljstvo: srpsko-ukrajinski odnosi i proruski narativi“. Ona je istakla da su odnosi Ukrajine i Srbije kompleksni, posebno otkako je otpočela ruska agresija na Ukrajinu. Odnosi zavise od ruske propagande i dezinformacija, pa su stručnjaci i istraživači ključni u promeni mišljenja javnosti kako bi srpski narod razumeo Ukrajince i obrnuto. „Većina srpskih medija širi dezinformacije o tome šta se dešava u Ukrajini, ali, nažalost, srpsko stanovništvo u to veruje. Sistematska borba protiv ruskih narativa koji se prenose u srpskim medijima je preko potrebna, ali teško moguća budući da vlada kontroliše medije. Vlada Srbije ne vidi korist u raskidanju veza sa Rusijom iz više razloga, uključujući energetsku zavisnost od Rusije, viđenje Putina kao svetskog lidera i uverenje da će Rusija braniti interes Srbije u vezi sa Kosovom,“ istakla je Šimkevič.

„Ukrajina podržava teritorijalni integritet Srbije, ali je važno istaći da Krim i Kosovo nisu u istoj situaciji. Za Srbiju je Kosovo pitanje koje otežava proces evropskih integracija, ali za Ukrajinu Krim to nije“  – zaključila je Šimkevič.

Kada je reč o spoljnoj politici Srbije u ratu, Vuk Vuksanović, viši istraživač BCBP-a, istakao je da se srpska strategija zasniva na balansiranju između Rusije i Zapada uz dozvoljavanje dve strane da igraju jedna protiv druge. „Jasno je da srpsko-ruski odnosi nisu prekinuti već uzdržani. Kritičan deo je popularnost Rusije među srpskim stanovništvom, što manifestuje srpsko nezadovoljstvo politikom zapada.“ – naglasio je Vuksanović istakavši važnost pozitivnih strana odnosa Srbije i Ukrajine, kao što su podrška Ukrajine Srbiji 1999. godine ili činjenica da većina srpskog stanovništva veruje da su ukrajinske izbeglice dobrodošle, podjednako kao i ruske.

„Što se ovaj rat duže nastavi, očuvanje evropskog jedinstva biće izazovnije, a to je upravo ono zbog čega je Ukrajina zabrinuta. Za srpsku spoljnu politiku, ako postoji jaka snaga jedinstva među evropskim državama, to će ići na ruku aktuelnoj srpskoj vlasti jer će na taj način iizbegavati teške izbore“, istakao je Vuksanović.

Treći panelista bio je Mihail Samus, zamenik direktora Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja i direktor Mreže za istraživanje nove geopolitike. O srpsko-ukrajinskim odnosima rekao je da je razvoj događaja na ratištu dosta uticao na odnose Ukrajine i Srbije i da je srpsku javnost iznenadila činjenica da je Ukrajina odgovorila na napad Rusije: „Bilo je jasno da Rusija ograničavanjem isporuke gasa pokušava da izazove ljudsku katastrofu, uništi ukrajinsku ekonomiju i stvori energetsku krizu u Evropi, ali to joj nije pošlo za rukom. Verujem da je sada vreme da formiramo naše odnose i da Ukrajina i Srbija mogu da budu bliski partneri, posebno sa ekonomske tačke gledišta.“ Samus je na kraju rekao da je Evropska unija imala problema i pre rata, ali da nakon ovog perioda očekuje da će biti otpornija i stabilnija nego pre ruske agresije.

Igor Fedik, šef balkanske sekcije Centra za studije vojske, konverzije i razoružanja, istakao je koliko je loša strateška autonomija Evropske unije: „Bez pravog vođstva, jakih oružanih snaga i odbrambene industrije, autonomna EU nema šanse protiv Rusije. Evropska bezbednosna arhitektura treba da se zasniva na poboljšanom evroatlantskom jedinstvu, a Ukrajina treba da bude deo toga.“ On se složio sa ostalim panelistima koliko je teško suprotstaviti se percepciji Ukrajine u srpskom društvu kada provladini mediji šire rusku propagandu. On je, međutim, podvukao mogućnost zbližavanja Ukrajine i Srbije nakon završetka rata, posebno u pogledu srpske vojne saradnje sa Ukrajinom umesto sa Rusijom.

Govornici su zaključili da će EU postati otpornija, efikasnija i stabilnija nego pre ruske agresije, uprkos izazovima očuvanja evropskog jedinstva u toku rata.