Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Srbija i Ukrajina: Izazovi rata” koja je okupila eksperte iz Ukrajine i Srbije sa ciljem da razgovaraju o odnosima dve zemlje, proruskom narativu, kao i o poziciji Ukrajine i Zapadnog Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi nakon završetka rata. Moderatorka panela bila je Helena Ivanov, istraživačica analitičkog centra Henry Jackson Society. 

Odnosi dve zemlje od trenutka sticanja ukrajinske nezavisnosti 1991. godine do danas se mogu okarakterisati kao formalno prijateljski odnosi. Vrhunac prijateljstva i solidarnostije došao je sa NATO bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavija 1999. godine, koja i danas važi za jednu od najtraumatičnijih epizoda savremene srpske istorije. Tokom te epizode, ukrajinska solidarnost se ispoljavala kroz pokušaje Ukrajine da bude nepristrasan medijator, osudu vojne intervencije bez mandata Saveta bezbednosti UN-a, kao i kroz pomoć koja je pružena.

Organizacije okupljene oko Platforme Tri slobode oštro osuđuju agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i upozoravaju da je na delu flangratno kršenje normi međunarodnog prava. Pozivamo međunarodne aktere i humanitarne organizacije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi sprečile dalje stradanje civilnog stanovništva, a nadležne institucije Republike Srbije da u tome daju svoj doprinos, kao i da se pripreme za pružanje pomoći izbeglim licima. Takođe, pozivamo institucije Republike Srbije da se pridruže ostalim državama u Evropi u osudi agresije Ruske Federacije na Ukrajinu. Ovo je jedan od važnih trenutaka evropske solidarnosti i Srbija, ako želi da bude deo Evropske unije, mora da pokaže da deli njene vrednosti.