Nove i ambiciozne članice NATO-a na Balkanu imaju koristi od dodatnih resursa i ojačane regionalne bezbednosti, ali izazovi se pojavljuju

Za nekoliko novih država članica, NATO je bio izvor pozitivnih reformi u sektoru odbrane i bezbednosti. Učesnici su razgovarali o iskustvima drugih članica NATO-a u širem regionu, posebno Bugarske, koja je članica od 2004. U Bugarskoj je članstvo u NATO-u poslužilo kao prekretnica napuštanju donekle arhaičnog modela odbrane. Članstvo u NATO-u takođe je omogućilo da se zemlja koja je ranije imala malo prisustva na međunarodnoj sceni integriše u globalnu politiku. Možda najvažnije, stručnjaci su primetili da je Bugarska takođe uživala i povećanu unutrašnju stabilnost nakon članstva u NATO-u, što je dovelo do manje korupcije u vladi. Severna Makedonija, najnovija članica NATO-a, takođe je zabeležila poboljšanja u odgovornosti i smanjila vladinu korupciju, ali trajnost i nastavak ovih promena dovodi se u pitanje s obzirom na to koliko se nedavno država pridružila. Sve u svemu, većina veruje da veća unutrašnja stabilnost omogućava jaču regionalnu saradnju i dogovoreno je da NATO treba da nastavi da promoviše ovaj cilj.

Predstavnici su takođe razgovarali o tome kako od članstva u NATO-u nemaju koristi samo zemlje koje se pridruže alijansi. Program Partnerstvo za mir omogućava kako članicama, tako i zemljama koje nisu članice da uživaju i pružaju sigurnost regionu u celini, istovremeno nastojeći da uvaže potrebe svake pojedinačne zemlje, nadajući se njihovom doprinosu. Istaknuto je da je Srbija, uprkos tome što nema želju da postane država članica, i dalje bila proaktivni učesnik u programu Partnerstvo za mir. Ovo doprinosi jednom od centralnih ciljeva NATO-a u ovom regionu: promovisanju dijaloga između Prištine i Beograda i postizanju rešenja, čime se postiže dugotrajna stabilnost. Učesnici su takođe prepoznali da prisustvo NATO-a u regionu može da pomogne u ublažavanju sve većeg uticaja populizma i ruske propagande u Srbiji, čak i ako ona nije članica.

Mnogi su takođe naveli brojne izazove i neuspehe koji su nastali članstvom u NATO-u. Stručnjaci su primijetili kako se Hrvatska suočila s poteškoćama sa NATO planovima koji se češće pojavljuju na papiru nego u praksi. Albanski stručnjaci ponovili slična pitanja, pokazivajući kako vojska još uvek nije pod demokratskom kontrolom od ulaska u NATO. Kritičari su takođe istakli da NATO nije u stanju da se nosi sa unutrašnjim bezbednosnim sukobima, ograničavajući njegov sveukupni uticaj koji pruža bezbednost u poređenju sa EU. Pojedine nacije i dalje prvo slede svoje programe, što su neki tvrdili da je dovelo do zaustavljanja regionalne saradnje i da je ublažilo uticaj NATO-a.

Konačno, učesnici su razgovarali o tome kako NATO može da obezbedi resurse tokom kriznih vremena. Tokom tekuće pandemije covid-19, primećena je raspodela medicinskog osoblja i opreme od strane NATO-a državama kojima je to bilo potrebno, kao i planovi za pripremu za potencijalni drugi talas. Najnovija članica Severna Makedonija nada se da će imati koristi od resursa NATO-a u budućim kriznim vremenima, jer je otkrila da njena vojska sama po sebi nije bila dovoljna pomoć tokom pandemije. Poplave u Bosni i Hercegovini 2014. godine takođe su istaknute kao prirodna nepogoda u kojoj bi država imala koristi od dodatnog delovanja NATO-a, kako zemlja nastavlja da teži članstvu u ovoj organizaciji.