Politički, medijski i ekonomski uticaji pojedinih aktera i dalje snažno određuju bezbednosnu sliku regiona, zaključeno je na radionici o uticaju na bezbednost i stabilnost u regionu, održanoj 23. oktobra 2025. godine u Centru za građansku energiju (CEC) u Severnoj Mitrovici.
Trenutno ne postoji želja ni sa jedne strane u pregovorima da se postigne dogovor i razgovara o konkretnim rešenjima, iako je dijalog Beograda i Prištine nastavljen. Zbog izbora, kako lokalnih koji su se na Kosovu održali u oktobru ove godine, tako i zbog predsedničkih izbora koji se u Srbiji očekuju u aprilu 2022. godine, sastanci koji su se održali u toku leta su bili potpuno podređeni želji političkih lidera da te događaje iskoriste za sopstvenu promociju pred izbore. Ovo je istaknuto tokom onlajn diskusije „Srbija, Kosovo i EU: priznanje, normalizacija ili iluzija?”, koju je BCBP organizovao zajedno sa Institutom za spoljnu politiku pri Školi za napredne međunarodne studije Džon Hopkins i Kosovskim institutom za istraživanje i razvoj politika (KIPRED).
Građani Srbije i Kosova podržavaju dijalog, ali im nije jasno o čemu tačno Beograd i Priština pregovaraju. Dijalog nije poboljšao međusobne odnose niti građani osećaju ličnu korist od njega. Na međuljudskom nivou etnička distanca između Srba i Albanaca je velika i većina ne bi prihvatila onog drugog kao člana porodice ili nadređenog na poslu. Ovo bi se moglo promeniti kada bi političari i mediji koji su im bliski promenili aktuelne narative, istaknuto je na događaju koji su u ponedeljak, 7. decembra zajednički organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Škola za međunarodne studije (SAIS) pri univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu i Kosovski centar za bezbednosne studije (KCSS).
Prema istraživanju javnog mnenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), sprovedenog tokom septembra i oktobra, građani Srbije kao najveće prijatelje identifikuju Rusiju i Kinu, a kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete države vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom. Više od polovine građana ne podržava članstvo Srbije u EU.
Šta o ulozi SAD u rešavanju kosovskog problema misle eksperti iz Beograda, Prištine, Brisela i Vašingtona možete pročitati u BCBP publikaciji objavljenoj u okviru ovogodišnjeg Beogradskog bezbednosnog foruma.
Kako prisustvo NATO-a u regionu Balkana nastavlja da raste, stručnjaci se uglavnom slažu da je težnja NATO-a za regionalnom saradnjom i obostrano korisnim odnosima radi bezbednosti imala određeni uspeh, ali takođe priznaju da je članstvo u NATO-u izvor birokratskih poteškoća za neke članice. U diskusiji „NATO na Balkanu, Balkan u NATO-u“, na ravnotežu ovih koristi i izazova od članstva osvrnuli su se stručnjaci koji su analizirali uticaj na region.
U trenutku kada se od vodećih kandidata za članstvo u EU očekuje da pokažu snažnije političko liderstvo i kredibilitet u ispunjavanju preuzetih obaveza i vrednosti na kojima je Unija zasnovana, smirivanje tenzija između Srbije i Crne Gore i prestanak upotrebe zapaljivog i ostrašćenog govora u izjavama zvaničnika ovih zemalja je imperativ.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj zajednice i obrazovanje.
+381(11)32 87 226 / +381(11)32 87 334
office@bezbednost.org
Đure Jakšića 6/5, Beograd, Srbija
Copyright © Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
