20.06.2018.

PODELITE

Vest:

Parlament može ali neće da kontroliše policiju

Izostala je parlamentarna kontrola policije zbog manjka demokratske kulture i činjenice da je Skupština postala administrativno telo koje sprovodi odluke Vlade, ocenjeno je na okruglom stolu koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 20. juna 2018. godine u Beogradu. Slaba je parlamentarna kontrola policije iako je pre dve ...

Izostala je parlamentarna kontrola policije zbog manjka demokratske kulture i činjenice da je Skupština postala administrativno telo koje sprovodi odluke Vlade, ocenjeno je na okruglom stolu koji je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 20. juna 2018. godine u Beogradu.

Slaba je parlamentarna kontrola policije iako je pre dve godine u Skupštinu zakoračio veći broj opozicionih stranaka i unapređen je pravni okvir usvajanjem novog Zakona o policiji kojim su narodni poslanici dobili osam mogućnosti za kontrolu i nadzor policije, ocenio je istraživač BCBP Saša Đorđević.

„Poslanicima je omogućeno da nadziru sprovođenje posebnih dokaznih radnji, kao što je prisluškivanje. Ipak, u praksi je usvojeno više od 40 zakona u oblasti bezbednosti bez odgovarajuće rasprave, stavljanjem velikog broja predloga zakona u jednu tačku dnevnog reda. Rad Odbora za odbranu i unutrašnje poslove se sveo na automatsko usvajanje kvartalnih izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova. Tri godine zaredom se ne razmatraju izveštaji nezavisnih kontrolnih institucija”, istakao je Đorđević.

Istraživač BCBP Vladimir Erceg je naglasio da stanje može da se popravi ako se nadležnosti skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove preciziraju poslovnikom, krene sa razmatranjem izveštaja nezavisnih kontrolnih institucija, poboljša praksa postavljanja poslaničkih pitanja i unapredi izveštavanje Ministarstva unutrašnjih poslova ka Parlamentu.

„Članovi odbora treba da traže Ministarstva da u izveštajima o radu analiziraju trendove najvažnijih rezultata policije u borbi protiv kriminala ili u bezbednosti saobraćaja pokazujući kako se stanje menja u odnosu na prethodnih pet do deset godina, a ne samo u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Važno je i da se analiziraju kako se sprovode preporuke Službe interne revizije koja se brine o tome da Ministarstvo dobro finansijski posluje”, objasnio je Erceg.

Stanje nije različito i aka se posmatra u celosti uloga Parlamenta da kontroliše izvršnu vlast, a ne samo policiju. Sve u vezi nadzora i kontrole izvršne vlasti je u opadanju, a osnovni razlog je nedostatak demokratske kulture, podvukao je Pavle Dimitrijević iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

„Ne možemo da govorimo da Skupština vrši nadzornu ulogu. U ovom sazivu je usvojeno 293 zakona, dok je 15 od 21 potpuno novih predloga zakona usvojeno po ubrzanoj proceduri. To su oblasti koje do sad nisu bile regulisane i usvojeni su sa što manje diskusije. Trenutno  predstavnik opozicije predsedava samo jednim odborom, dok je javnih slušanja bilo 25, a sada samo sedam. Bez sazrevanja u političkoj kulturi nećemo moći da idemo unapred”, rekao je Dimitrijević.  

U diskusiju su se uključili novinari, predstavnici kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, narodni poslanici i civilnog društva.

Radoje Gvozdenović iz kancelarije Poverenika je potvrdio da se u plenumu Skupštine poslednji put razmatrao izveštaj Poverenika iz 2013. godine iako je to zakonska obaveza, a često je tema bila rad policije.

„Može se zaključiti da je izostalo sprovođenje kontrolne uloge Skupštine prema izvršnoj vlasti i sprovođenje preporuka Poverenika. Društvo gubi na tome. U tom izveštaju zaista postoje činjenice o kojima bi Parlament valjalo da zna i donese zaključke, pogotovo imajući u vidu da žalbe Povereniku zbog nepostupanja Ministarstva unutrašnjih poslova čine 25,6 odsto svih izjavljenih žalbi”, rekao je Gvozdenović.

Narodni poslanik Radoslav Milojičić saglasio se da ne postoji skupštinska kontrola izvršne vlasti. Preporučio je da stanje može da se popravi na tehničkom nivou ako se promeni redosled postavljanja poslaničkih pitanja i da predsednici skupštinskih odbora budu iz opozicionih stranaka kao što je bilo ranije.

„Poslanička pitanja bi trebalo prvo da postavi najveća stranka iz opozicije, a onda iz vladajuće koalicije kao što je bilo do 2012. godine. Mi smo i uputili predlog da se predsednik odbora za unutrašnje poslove bira iz opozicije kako bismo mogli bilo koju inicijativu da sprovedemo u praksi“, preporučio je Milojičić.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je organizovao okrugli sto sa ciljem izoštri preporuke koje bi trebalo da ojačaju parlamentarnu kontrolu i nadzor policije koje će biti sastavni deo „Mape puta za jačanje integriteta policije na Zapadnom Balkanu” koja je namenjena međunarodnoj zajednici, a pre svega Evropskoj uniji, Savetu Evrope i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju.

Budite slobodni da nas kontaktirate na office@bezbednost.org ukoliko želite do doprinesete razvijanju što boljih preporuka.

 

Okrugli sto je organizovan u okviru projekta „Puls integriteta i poverenja u policiju na Zapadnom Balkanu“, uz podršku Evropske unije (EU) kroz program „Podrška civilnom društvu”.  Izneti stavovi ne odražavaju nužno stavove  EU.

Tagovi: ..., &bdquo, godine, kontroliše, ministarstva, narodni, odbora, opozicije, parlament, pitаnjа, policije, policiju, poslova, poverenika, sprovođenje, stanje, unutrašnje, usvojeno, vlasti, zakona

POVEZANI SADRŽAJ