Predložena rešenja su korak unazad u zakonskom uređenju sektora bezbednosti

Predložene izmene i dopune zakona o odbrani, vojsci, policiji i BIA uvode lošija rešenja od postojećih i ako budu usvojene mogu dovesti  do urušavanja sistema bezbednosti i ugroziti evropske integracije Srbije, zaključeno je na javnoj raspravi koju je Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) organizovao 1. februara 2018. godine u Medija centru u Beogradu.

Povod za javnu raspravu bio je niz predloženih zakonskih rešenja koja su ušla u skupštinsku proceduru u prethodnih par meseci, pre svega predlozi zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Zakona o BIA, Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, kao i o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti. 

Istraživačica BCBP Katarina Đokić je ocenila da je dobro to što je država prepoznala potrebu za izmenama zakona o vojsci i odbrani, ali da su predložena rešenja loša, a potencijalno mogu biti i štetna. Jedna od spornih predloženih izmena Zakona o odbrani je i utvrđivanje tajnosti širokog kruga podataka.

Privatno obezbeđenje iz javnog budžeta?

Po oceni istraživačice BCBP sporna je i odredba po kojoj Vojna policija više neće morati da civilnoj policiji bez odlaganja preda civile koje je privela. Kao jedno od loših i potencijalno štetnih rešenja navedeno je proširenje ovlašćenja vojne policije u civilnom domenu i jačanje diskrecionih ovlašćenja ministra odbrane.

Đokić se osvrnula i na članove 71 i 71a Zakona o odbrani, za čije je ukidanje civilno društvo pokrenulo inicijativu. Sporne odredbe zakona široko određuju naučnoistraživačke oblasti od značaja za odbranu, što ne pogoduje razvoju naučnoistraživačke delatnosti u Srbiji i nije praktično iz ugla opterećenja kapaciteta Ministarstva odbrane, ocenila je Đokić.

{image2}

Loša rešenja su uočljiva i u izmenama Zakona o policiji, ocenio je istraživač BCBP Saša Đorđević, podsetivši da je aktuelni Zakon o policiji usvojen pre dve godine, kada je ministar unutrašnjih poslova najavljivao ozbiljne promene, a da sada ne postoji objašnjenje šta se u tom periodu dogodilo da opravda ovako brze promene.

U oblasti upravljanja ljudskim resursima, koje je najavljivano kao ključni aspekt zakonskih reformi koje su usledile 2016.,  napravljen je korak nazad, Đorđević je ocenio. U zakonskim predlozima predviđeno je da se aktom o sistematizaciji, koji je poverljiv i donosi ga ministar bez obrazloženja, može odrediti da ne postoji konkurs za određeno radno mesto.

Bezbednosne provere bez obaveštenja

Đorđević je govorio i o problemu proširenja kruga lica koja mogu da budu bezbednosno proveravana bez obaveštenja.

Na temu funkcionalne podređenosti policije tužilaštvu Đorđević je govorio o problematičnim aspektima prakse, gde se dešava da policijski službenici dobijaju različita naređenja – od nadređenog i od javnog tužioca, a najčešće se povinuju naređenju nadređenog. Istraživanja su pokazala da je javni tužilac morao da interveniše u većini slučajeva kako bi se po njegovom nalogu postupilo, uz zakašnjenja za koja u većini slučajeva nije dostavljen opravdani razlog. Đorđević je naglasio da se kao zaključak se nameće da javni tužilac još uvek de facto ne sprovodi istragu u praksi, zbog čega BCBP predlaže da se u članu 18 jasno navede da je nalog javnog tužioca obavezujuć i da policija isključivo po njemu postupa kada je reč o krivičnom postupku.

Pored Zakona o policiji, Đorđević je podvukao da se i kod Zakona o BIA radi o još jednoj propuštenoj prilici da se na celovit način uredi važna oblast, te za njega još uvek važi ocena da je najlošiji zakon u sektoru bezbednosti.

Đorđe Krivokapić iz SHARE fondacije je pohvalio činjenicu da je nacrt novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u velikoj meri usklađen sa propisima EU. Međutim, istakao je da čak 59 od 89 članova zakona predviđa izuzetke od pravila koja se odnose na krivični postupak i zaštitu nacionalne bezbednosti. Kao rezultat, skoro je nemoguće sasvim razaznati šta se u kom slučaju primenjuje, ocenio je Krivokapić.

Milan Lipovac iz Centra za primenjenu bezbednost naglasio je da se radi o uređivanju specifične oblasti sa načelima koja su često sukobljena, poput načela zakonitosti i efektivnosti, i konspirativnosti i transparentnosti. On je istakao da su brojni propisi koji su uvedeni otežali rad sektora bezbednosti i da su sami pripadnici bezbednosnih institucija sposobni da urede određena pitanja podzakonskim aktima.

Pored  predstavnika diplomatskog kora, medija i organizacija civilnog društva, javnoj raspravi prisustvovali su predstavnici Vojnog sindikata Srbije, Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i parlamentarnih stranaka, koji su skrenuli pažnju na problematične aspekte predloga Zakona o vojsci u oblasti ljudskih resursa i prava na štrajk profesionalnih vojnika, pitanje stranačke pripadnosti i potrebu uređenja video nadzora.

BCBP je ovim skupom skrenuo pažnju javnosti na manjkavosti pravnog uređenja sektora bezbednosti u Srbiji i dao doprinos debati o ustavnim reformama, koja je do sada bila usredsređena isključivo na pravosuđe.  

Narednu javnu raspravu na ovu temu, pod nazivom „Zašto je sistemu bezbednosti mesto u Ustavu?“, BCBP organizuje 13. februara 2018. godine, takođe u Medija centru.