Preuzmite izveštaj „Rod i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji“

“Rod i reforma sektora bezbednosti u Republici Srbiji” predstavlja prvo empirijsko istraživanje u Srbiji o rezultatima uvođenja rodne perspektive u upravljanje sektorom bezbednosti i o senzibilisanosti institucija bezbednosti za pitanja roda i rodne ravnopravnosti.

Izveštaj je podeljen u pet celina i obuhvata analizu dokumenata (pregledi izveštaja, članaka i propisa, koji se odnose na uvođenje politike rodne ravnopravnosti u reformu sektora bezbednosti) i analizu specifičnih podataka o polnoj strukturi zaposlenih u institucijama bezbednosti. Dodatne informacije su prikupljene tokom intervjua sa različitim akterima uključenim u sprovođenje politika rodne ravnopravnosti i reforme sektora bezbednosti, kao i sa predstavnicima organizacija civilnog društva i međunarodnim organizacijama. Prvi zaključci su potvrđeni tokom niza konsultacija obavljenih na lokalnom nivou. Konsultacije su organizovane kako bi akterima koji rade na rešavanju rodnih pitanja i pitanja bezbednosti na opštinskom i pokrajinskom nivou bilo omogućeno da formulišu preporuke za unapređenje politika rodne ravnopravnosti i reforme sektora bezbednosti, viđenih iz ugla lokalnih zajednica. Svaka celina je praćena specifičnim i konkretnim preporukama, usmerenim ka različitim akterima u oblastima rodne ravnopravnosti i bezbednosti, radi prevazilaženja postojećih manjkavosti u uvođenju rodne perspektive u upravljanje sektorom bezbednosti.

1) Analiza reforme sektora bezbednosti i politike rodne ravnopravnosti. U ovom delu je kratko prikazan politički i društveni kontekst u kome su se reforma sektora bezbednosti i uvođenje politike rodne ravnopravnosti odvijali, od pada Milošovićevog režima do danas.  

2) Mehanizmi rodne ravnopravnosti i bezbednosti u Srbiji. Drugi deo predstavlja postojeći zakonski i institucionalni okvir za uvođenje rodno osvešćene politike i ističe njen značaj za sprovođenje reforme sektora bezbednosti. U ovom delu je takođe analizirana saradnja različitih rodnih i bezbednosnih institucija, na različitim nivoima, kao i saradnja između raznih rodnih i između raznih bezbednosnih institucija.

3) Saradnja organizacija civilnog društva i sektora bezbednosti. Ovaj deo izveštaja je posvećen ulozi koju su organizacije civilnog društva imale u osnaživanju žena i promovisanju rodne ravnopravnosti. Istaknuti su pozitivni primeri saradnje ženskih organizacija i državnih institucija, ali i nedostaci u njihovoj komunikaciji.

4) Zastupljenost žena u sektoru bezbednosti. Zastupljenost žena u institucijama bezbednosti, njihov položaj i izazovi sa kojima se susreću tokom karijere su analizirani u četvrtom delu izveštaja. Iako je poslednjih godina broj žena zaposlenih u institucijama bezbednosti povećan, rodna perspektiva i dalje nije integrisana u interne procedure i politike koje promovišu zadržavanje zaposlenih i razvoj karijere, što bi poboljšalo šanse žena koje su u njima već zaposlene.

5) Rešavanje bezbednosnih problema žena i muškaraca. Poslednji deo izveštaja razmatra kako se institucije bezbednosti odnose prema ženama kao korisnicima sistema pravosuđa i bezbednosti. Fokus je stavljen na pristup sektora bezbednosti prema rodno zasnovanom nasilju, prvenstveno kada je reč o nasilju u porodici i trgovini ljudima.