Američka spoljna politika na Balkanu: novo poglavlje

Kada je Džozef Bajden pobedio Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima 2020. godine, balkanske zemlje nisu bile neutralne u toj trci. Srpski predsednik Aleksandar Vučić se neuspešno opkladio na Trampa, u nadi da će pod Trampovim vođstvom dobiti manje bolno rešenje kosovskog spora i priliku da Beograd nakon nekoliko decenija konačno postane partner Vašingtona. Vučić je ipak čestitao Bajdenu na pobedi zajedno sa nekoliko drugih balkanskih lidera, koji su verovatno bili srećni[1]ji od njega povodom Bajdenove pobede. Za vreme Trampa, američku spoljnu politiku prema Balkanu obeležila je transakciona logika i prezir prema Evropskoj uniji (EU), što je najbolje simbolizovano u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji između Beograda i Prištine koji je u septembru 2020. godine potpisan uz Trampovo posredovanje.

Mnogi politički komentatori, uključujući i Nikolasa Barnsa, bivšeg američkog diplomatu i jednog od Bajdenovih savetnika, sada očekuju da će Bajden pokazati američko liderstvo u regionu uz blisku saradnju sa EU. Američka spoljna politika će morati da se pozabavi sa tri izazova: nerešen kosovski spor, opadanje demokratije u regionu, i prisustvo nezapadnih sila poput Rusije i Kine. Iako je američka moć neophodan element u prevazilaženju ovih izazova, Bajdenova administracija neće moći da ponudi brza rešenja.

Analiza je objavljena u okviru projekta „Otvoreno o srpsko-američkim odnosima“ koji sprovodi Beogradski centar za bezbednosnu politiku u partnerstvu sa Fakultetom političkih nauka Univerziteta u Beogradu uz podršku ambasade SAD u Srbiji.