Bezbednosne nepoznanice Srbije

U ovom će tekstu svodno biti razmotrena glavna dostignuća i propusti u reformi sektora bezbednosti (RSB) Srbije tokom mandata sadašnje Vlade. Ovo je tim potrebnije, jer je prilikom prethodnog merenja ocenjeno da je u Srbiji uglavnom okončana prva generacija ove reforme (Hadžić 2009). Uvidi koje predočavamo oslanjaju se na saznanja do kojih su istraživači BCBP-a došli tokom drugog ciklusa (septembar 2008 – jun 2011) nadziranja tokova i merenja dometa RSB-a u Srbiji. Oni, isto tako, počivaju na empirijskoj građi koja je tom prilikom prikupljena. Tome će biti pridodati i preliminarni podaci, koji ilustruju neke od glavnih trendova ove reforme nakon juna 2011. godine.

Analizom su obuhvaćeni ključni sastojci i produkti bezbednosne politike koja je u Srbiji vođena u ovom periodu. To stoga, što su od te politike zavisili sadržaji, tempo, zadaci i ciljevi, kao i dometi druge generacije RSB-a (Edmunds 2003). Očekivalo se, pored toga, da će nova skupštinska većina i njena Vlada doprineti promeni konteksta u kome se odvija RSB. Potrebno je zato proveriti u kojoj je to meri ova vlast uspela da izmeni zatečeni kontekst, ne bi li time prigotovila uslove za dalji napredak RSB-a. Tome će biti posvećen prvi odeljak ovog teksta.

Reformski učinci aktuelnih nosilaca vlasti u sektoru bezbednosti Srbije biće analizirani u drugom odeljku. Treba, naime, proveriti to da li je visoka ocena koju su oni tim povodom sebi izrekli u saglasnosti sa postignutim rezultatima. Ovde će zato biti izdvojene glavne tačke u kojima zbiljski učinci trenutnih vladalaca dobrano opovrgavaju njihove ocene o svom radu. To je ujedno prilika da se ispita i to da li se državnim delom ovog sektora u Srbiji danas upravlja po demokratskim uzusima. Zbirni nalazi bi potom trebalo da nam dozvole da bez veće greške procenimo dometa dosadašnje reforme mesnog sektora bezbednosti.