PUBLIKACIJA: Analiza

Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna

Šta građani Srbije misle o stanju demokratije u Srbiji, koliko veruju institucijama i da li su spremni da se uključe u neku aktivističku inicijativu? Predstavljamo vam analizu stavova građana na ove teme.

Skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima. Sa ovim su najviše saglasni mladi i populacija uzrasta od 30 do 39 godina, kao i građani koji žive u Beogradu. Objašnjenje za to se može naći u stavu građana da glavne odluke u državi donosi izvršna vlast, da političari koriste vlast za ostvarenje svojih ličnih interesa, te da je korupcija bilo iz domaćih ili stranih izvora glavna pokretačka snaga u državi. Tako skoro dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa. Ovi stavovi građana su se preslikali i na percepciju korupcije pa su među najkorumpiranijim akterima u državi političke partije, vlada, pravosuđe, policija i mediji. Uz to 86% ispitanih smatra da se u javnoj upravi i državnim preduzećima zapošljava putem koruptivnih mehanizama odnosno podmićivanjem, političkim i rodbinskim vezama.

Izlazak iz stanja sveopšte korupcije i unapređenja demokratije biće težak, i nije za očekivati veći angažman građana iako su to naveli kao neophodno. Naime, tek 5% ispitanika javnomnjenskog istraživanja namerava da se uključi u neku aktivističku inicijativu, dok je svega 20% njih učestvovao (redovno ili povremeno) u nekoj aktivističkoj akciji. Takođe, ispitanicima nisu na vrhu liste prioriteta aktivizam i smena vlasti putem demonstracija kao način izlaska iz postojećeg stanja. Oni se u najvećoj meri zalažu za lustraciju odgovornih kao i za formiranje specijalnog tužilaštva i policije sastavljenog od čestitih ljudi. Ali, s obzirom da su prema mišljenju ispitanika navedene institucije jako korumpirane i zloupotrebljene od strane političara, postavlja se pitanje kako će se taj proces sprovesti. Da li institucije imaju dovoljno „čestitih ljudi“ kao i kako ih okupiti i organizvati. Stiče se utisak da građani očekuju da ovu odgovornost preuzme lider koji je stručan i sa „čvrstom rukom“.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je sproveo istraživanje javnog mnjenja u periodu od sredine do kraja septembra 2021. godine, uživo, na uzorku od 1.000 građana Srbije.

Podaci predstavljeni u izveštaju proizilaze iz istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u sklopu inicijative Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana (BBZB). BBZB je nova regionalna inicijativa koju je Kosovski centar za bezbednosnu politiku pokrenuo 2020. godine, u saradnji sa Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku (BCBP) u Srbiji i Centrom za proučavanje demokratije i upravljanja (CPDU) u Albaniji. Inicijativu podržava Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED).

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 13.06.2024.

    Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |

    Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

  • Datum: 25.12.2023.

    Autor: Dušan Stanković |

    Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

  • Datum: 19.09.2023.

    Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |

    U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.