Dobiti i troškovi izmena Zakona o policiji: 36 dodatnih miliona evra za unapređenje bezbednosti građana Srbije

Zbog čega se menja Zakon o policiji?

Nakon pet meseci od početka priprema Vlada Republike Srbije je po hitnom postupku 26. oktobra uputila u skupštinsku proceduru predlog izmena Zakona o policiji sa sledećim obrazloženjem: zbog trenutne bezbednosne situacije i neadekvatnih uslova za rad policijskih službenika u Srbiji. Prema mišljenju Vlade, usvajanje ovog dokumenta normalnom procedurom i putem javne rasprave „mogao bi da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad organa i organizacija“. Odbor za odbranu i bezbednost jednoglasno je podržao predlog izmena zakona na sednici 17. novembra. Rasprava o izmenama u zakonu u Narodnoj skupštini započeta je 22. novembra i najverovatnije će izmene Zakona o policiji biti usvojene u toku sedmice. U nastavku teksta sledi analiza pozitivnih promena izmenjenog Zakona o policiji i identifikovanja njegovih nedostataka radi utvrđivanja dobiti i troškova za građane Srbije.

Koje su pozitivne izmene?

Kako je unapređena međunarodna policijska saradnja?

Usvajanjem izmena Zakona o policiji biće jasnija uloga policije u međunarodnim policijskim odnosima i multinacionalnim operacijama. Prihvaćena je savremena praksa upućivanja policijskih oficira za vezu i formiranja zajedničkih radnih tela, i prikazan je značaj kriminalističko-obaveštajnog rada putem prikupljanja i obrade podataka u suzbijanju bezbednosnih pretnji. Možda je trebalo dodati da zakon obaveže MUP da usvoji posebni podzakonski propis koji bi uredio izborni postupak, prava, obaveze, mandat, opis posla i prestanak rada policijskih službenika za vezu. Takva praksa postoji u nekoliko država u kojima je zastupljen evropsko-kontinentalni pravni sistem (Španija, Francuska, Slovenija, Češka Republika, Hrvatska).

Šta policajac sme da radi van radnog vremena?

Zakonopisci su ograničili delatnost policijskog službenika van radnog vremena. Policijski službenik ne može da obavlja delatnost koja je nespojiva sa poslovima policijskog službenika, dok će se uslovi za obavljanje poslova van radnog vremena urediti posebnih aktom. Time je načinjen početni korak u predupređivanju rada policijskih službenika u firmama fizičko-tehničkog obezbeđenja nakon radnog vremena, ili korišćenje svojstva ovlašćenog službenog lica za ličnu korist. Usvajanjem kvalitetnog podzakonskog propisa i (ali i Zakona o privatnim bezbednosnim kompanijama) načiniće se značajan korak u suzbijanju korupcije. Zbog toga je važno da kada podzakonski akt o nespojivim poslovima bude spreman, bude organizovana i javna rasprava oko njegovog usvajanja iako to nije zakonodavna obaveza.

Policijska solidarnost

Značajna novina koju su uveli zakonopisci je povećanje pružanja jednokratne novčane pomoći porodici preminulog policijskog službenika nakon posledica povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili opasne pojave u iznosu od 36 prosečnih plata u MUP (pre izmena iznos je bio 24 prosečnih plata). Pored ovakve značajne pomoći veoma je važno i pružiti porodici i kolegama preminulog policajca psihološku pomoć radi pružanja podrške. Ovakav vid pomoći nije potrebno zakonom urediti, ali je važno da odlučioci u MUP imaju i ovaj problem u vidu.

Koje su promene prilikom lakih i teških povreda službene dužnosti?

Neopravdani nedolazak na posao i odlazak sa posla pre isteka radnog vrema kao laka povreda dužnosti je precizirana novim izmenama zakona. Ukoliko policijski službenik najmanje tri puta u roku od mesec dana načini pomenutu povredu radne dužnosti odgovaraće disciplinski. U skladu sa Strategijom razvoja MUP do 2016. godine po kojoj policija predstavlja servis građana načinjena je izmena gde za neljudan odnos prema „građanima“ (pre izmena zakona reč je „strankama“), odnosno zaposlenima (ranije „saradnicima“) slede disciplinske kazne.

Značajna promena načinjena je novom odredbom po kojoj je ponašanje suprotno Kodeksu policijske etike teška povreda službena dužnosti. Disciplinske sankcije u vidu prestanka radnog odnosa sledi i za policijskog službenika koji je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora manju od šest meseci ili za učinjeno krivično delo. Na kraju, pod teškom povredom dužnosti smatra se i povreda prava ostalih zaposlenih. Ovo je bitna promena jer može pomoći u sprečavanju diskriminativnog ponašanja prema zaposlenima.

Koji su nedostaci?

U oblasti radnog prava nekoliko izmena su od značaja za građane u Srbiji i opterećenje budžeta u narednim godinama. U ovom delu izmena zakona pojedine odredbe nisu dovoljno precizne i nije napravljena razlika između zaposlenih u administraciji i uniformisanih policijskih službenika što je nužno za efikasno upravljanje ljudskim resursima u MUP. Slično je urađeno i u predlogu projekta za fondove pretpristupne pomoći EU (IPA) o modernom upravljanju ljudskim resursima u MUP.

Da li je ukinut beneficirani radni staž?

U izmenjenom Zakonu o policiji izbrisan je deo odredbe o beneficiranom radnom stažu policijskih službenika po kojoj je svaki policijski službenik dobijao četiri dodatna meseca radnog staža nakon godinu dana efektivnog rada u policiji. Međutim, time nije ukinut beneficirani radni staž koji ne postoji u većini modernih policijskih službi. Brisanjem tog dela odredbe stanje nije promenjeno. Policijski službenici i dalje imaju beneficirani radni staž, a prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju na svakih 12 meseci efektivno provedenih u vršenju unutrašnjih poslova računa se najviše kao 16 meseci staža osiguranja.  Pored toga, i ostali zaposleni (pored policijskih službenika) u skladu sa zakonom imaju pravo na uvećanje radnog staža. Zaposleni u MUP dobijaju uvećanje u iznosu 0,4% od osnovne plate nakon svake pune godine za koju se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanje, a ne efektivnog rada. Time građani plaćaju „fiktivni“ rad zaposlenog u MUP.

Koji su dodaci na platu?

Pored beneficiranog radnog staža, zaposleni u MUP kroz dodatke na osnovnu platu iskazane kroz odgovarajuće koeficijente stvorena je mogućnost da zaposleni budu dodatno nagrađeni za obavljanje svojih dužnosti. Taj novi dodatni član (147a i 147b) i najviše košta građane Srbije. Prema procenama Ministarstva finansija budžet Srbije moraće da izdvoji u 2012. godini dodatnih 36 miliona evra za MUP, odnosno MUP imaće „povišicu“ od 12%.

Ono što dodatno zabrinjava je da u slučaju da zaposleni u MUP odbije da radi (na šta ima zakonsko pravo prena novim izemenama) zbog neposredne opasnosti po život i zdravlje ili zbog neadekvatnih uslova za rad, on ima pravo na naknadu u visini osnovne plate. Ovakva odredba je u potpunosti u suprotnosti sa idejom i profilom policijske službe. Dodatna nelogičnost je ta da veći deo sadašnjeg budžeta (više od 80%) ide na izmirivanje plata i zajedno sa novim dodacima taj procenat će biti veći. U takvoj situaciji ostaće veoma malo za unapređenje uslova za svakodnevni rad policijskih službenika, a samim tim i opasnost za prekid policijskog rada je veći. U poslednjih nekoliko godina komentar o nedovoljnim uslovima za rad je čut i od odlučioca u MUP, ali i policajaca.

Ipak, u obrazloženju izmena Zakona o policiji piše da su obezbeđena sredstva za sprovođenje novih odredbi. Međutim, ne piše koliko će nove izmene da „koštaju“ građane Srbije što je i zakonska obaveza.

Nejasne posledice kriterijuma za uvećanje plate

Zaposleni imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovne plate, osnovnog i dodatnog koeficijenta, dodatka na platu, i poreza i doprinosa iz plate. Dodatni koeficijent uvećava platu za 30 do 50 odsto u odnosu na plate drugih državnih službenika, a uz saglasnost za pojedine kategorije zaposlenih mogu se utvrditi dodatni koeficijenti koji omogućavaju povećanje i za više od 50 odsto. Ovde je nejasno da li dodatni koeficijenti uvećavaju platu svim zaposlenima u MUP, ili samo ovlašćenim službenim licima, tj. onima koji primenjuju policijska ovlašćenja. Značajnija nepreciznost je da predlog izmena zakona nije identifikovao uslove za povećanje plate, kao ni „pojedine kategorije zaposlenih“ kojima je moguće uvećati plate za više od 50 odsto. Osnovano je zapitati koji su kriterijumi da pojedinim zaposlenima dođe do povećanja plata za više od 50% i na koji način je moguće onemogućiti arbitrarnost prilikom identifikovanja pojedinih katagorija lica. Imajući u vidu da je MUP jedan od državnih organa koji zapošljava najveći broj službenika, preko 40.000, potrebno je sprovesti sveobuhvatnu analizu i reviziju kadrova u saglasnosti sa Strategijom razvoja MUP do 2016. godine. Na osnovu analize treba osmisliti adekvatan socijalni program i rasporediti finansijska sredstva neophodna za smanjenje broja zaposlenih. Takođe, na osnovu revizije kadrova treba sprovesti nezavisnu reviziju primanja u MUP. Upravu za ljudske resurse treba osposobiti za to da transparentno i u skladu sa kriterijumima kvaliteta vodi odabir i obuku kadrova, unapređuje i razvija karijeru svih policajaca i pomoćnog osoblja u skladu sa savremenim principima upravljanja ljudskim resursima.

Nadoknade za povrede van rada

Zaposlenom u MUP zbog bolesti, povrede na radu ili povrede van rada (a u vezi sa poslom) pripada naknada na platu u iznosu od 100% plate. Prema ovom rešenju zaposleni u administraciji MUP i uniformisani policijski službenik imaju maksimalan iznos dodatka na platu zbog povrede van radnog mesta. To je u skladu sa postojećim Zakonom o radu. Prihvatljivo je da uniformisani policijski službenici zbog prirode njihovog posla i obaveze da obavljaju svoje radne zadatke i nakon radnog vremena imaju dodatak od 100% zbog povrede van radnog mesta jer je to u vezi sa poslom. Međutim, za administraciju u MUP prihvatljivije je rešenje od 65% naknade (kao i za ostale državne službenike) jer ne pružaju fizičku bezbednost građanima.

Neprecizni delovi i nejasnoće

Prema novim izmenama zakona nije jasno koliko je godina starosti potrebno za radni odnos u MUP. Potrebno je precizirati minimalni broj godina lica koji želi da započne radni odnos u MUP. Nije jasno koja je „druga neophodna pomoć“ potrebna policijskom službeniku prema kome se vodi krivični postupak zbog upotrebe sredstava prinude pored pravne pomoći.

Nije uređeno da li sledi disciplinska kazna sa neljudan odnos policijskog službenika van radnog vremena ukoliko građanin prijavi tako nešto. Nije jasno zbog čega je povećan broj dana (sa dva na tri) neopravdanog izostajanja sa radnog posla nakon čega sledi disciplinska kazna.

Novina izmenjenog zakona je da ovlašćeno službeno lice može da zadrži osobu koja remeti javni red i mir najduže 24 časa ukoliko to nije drugačije uređeno krivično-procesnim zakonima u Srbiji. Ovo ovlašćenje treba obrazložiti. Izmenama zakona uređeno je da zaposlenom u MUP sledi naknada za prisustvovanje sednicama organa državne uprave i sindikata, a da pri tome nije rečeno vremenski okvir, odnosno ograničenje prisustvovanja na mesečnom nivou. U praksi Italiji ograničenje iznosi šest sati mesečno.

Obrisana je odredba po kojoj zaposlenom u MUP prestaje radni odnos ukoliko se utvrdi da postoji bezbednosna smetnja. Iako postoji logika da se ovakva odredba ukine jer prema zaposlenom nije podignuta optužnica ili nije osuđen, bilo je moguće usvojiti drugačije rešenje. Ono podrazumeva privremeno ukidanje radnog odnosa dok se ne utvrdi pravo stanje. Ukoliko su bezbednosne smetnje netačne, potrebno je vratiti zaposlenog na radno mesto.

Šta sledi nakon usvajanja Zakona?

Nakon usvajanja zakona sledi rad na izradi nekoliko podzakonskih propisa koji su nužni za efikasno sprovođenje zakona. Pre svega reč je o aktu koji uređuje utvrđivanje beneficija zaposlenima u MUP, te njihovo statusa i ograničenja van radnog vremena. Pored toga, u planu je usvajanje novog Pravilnika o platama.