PUBLIKACIJA: Projekat

Evropski nalog za hapšenje: deset pitanja – deset odgovora

Evropski nalog za hapšenje (EAW) nastao je 2002. godine usled napora država članica Evropske unije (EU) da uproste i ubrzaju procedure izručenja. U tekstu predstavljamo „revoluciju u ekstradiciji" kroz odgovore na deset pitanja.

Evropski nalog za hapšenje (eng. European Arrest Warrant – EAW) pravosudna je odluka kojom jedna država članica EU upućuje drugoj zahtev za hapšenje i predaju određene osobe radi krivičnog gonjenja ili radi izvršenja krivičnih sankcija. Usvajanjem EAW u znatnoj meri je pojednostavljena i ubrzana procedura izvođenja optuženog lica za izvršenje krivičnog dela pred sud druge države na osnovu njenog zahteva. Jednostavno rečeno, EAW predstavlja ubrzan i pojednostav­ljen proces ekstradicije.

Deset pitanja na koja je dat odgovor su:

  1. Šta je Evropski nalog za hapšenje?
  2. Kako je došlo do stvaranja EAW?
  3. Zašto je EAW u prednosti u odnosu na „izručenje iz prošlosti“?
  4. Kada se koristi EAW?
  5. Ko izdaje i izvršava EAW?
  6. Šta bi trebalo da sadrži jedan Evropski nalog za hapšenje?
  7. Kako se sprovodi EAW?
  8. Kada država može da odbije izvršenje EAW?
  9. Koji su elementi uspeha EAW?
  10. Zašto je važno da Zapadni Balkan iskoristi ideju EAW?

Vođeni istom idejom politički odlučioci na Zapadnom Balkanu su krajem 2010. godine godine inicirali stvaranje „balkanskog“ naloga za hapšenje.

Tagovi: ..., „revoluciju, deset, država, ekstradiciji, evropski, godine, hapšenje, izručenja, nalog, nastao, odgovora, odgovore, pitаnjа, predstavljamo, procedure, publikacije, tekstu, ubrzaju, uproste

DETALJI

DATUM: 30.01.2012

TEME: EU, Spoljna politika

VRSTA: Projekat

DOI broj:

AUTORI

Saša Đorđević

PODELITE

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Ne-maligni uticaj: Šta misli i radi ruska zajednica u Srbiji?

    Datum: 20.02.2025.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku | dr Srđan Cvijić |

    Ova studija istražuje političke stavove ruske imigrantske zajednice u Srbiji koja se preselila nakon početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

  • Izgradnja uticaja – Turska kao bezbednosni provajder na Zapadnom Balkanu

    Datum: 26.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku

    U julu 2023. godine, srpski ministar odbrane, a sada srpski premijer, Miloš Vučević, javno je optužio Tursku za obuku, naoružavanje i održavanje vojnih vežbi sa Kosovskim snagama bezbednosti (KBS), kosovskom formacijom za krizni odgovor, sa eksplicitnim ciljem da KBS transformiše u kompletnu vojsku do 2028. godine. 

  • Nadmetanje u zelenim tehnologijama: Strategije glavnih igrača i gde bi tu Srbija mogla da pronađe svoje mesto

    Datum: 11.09.2024.

    Autor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku |

    Borba između Evropske unije, Sjedinjenih Država i Kine za dominaciju na novim tržištima specifičnih tehnologija mogla bi u naredne dve do tri decenije da postane najznačajnija tema, koja bi mogla da zaseni sve vojne sukobe koji se trenutno odvijaju u svetu. Vodi se istovremeno na nekoliko frontova: tu su veštačka inteligencija, novi principi industrijske proizvodnje (npr. korišćenje robota ili aditivnih tehnologija), istraživanje svemira, ali i još mnogo toga drugog.