Izgradnja civilnih kapaciteta na Zapadnom Balkanu – komparativna analiza

Kontinuirano slanje vojnika i policijskih službenika iz zemalja Zapadnog Balkana u misije UN, NATO, OEBS ili pod vođstvom EU jasno ukazuje na nameru država u regionu da povećaju svoj angažman u mirovnim operacijama. Međutim, njihov doprinos mirovnim operacijama do sada je bio dominantno vojni, dok je slanje civila u međunarodne misije i organizacije tek u začetku.

Svest o važnosti izgradnje civilnih kapaciteta i povećanju angažovanja civilnih stručnjaka u operacijama podrške miru u državama Zapadnog Balkana značajno je porasla tokom poslednjih nekoliko godina, prvenstveno zbog izmenjenog bezbednosnog okruženja. Zapadni Balkan se suočio sa posledicama postojećih sukoba na Bliskom Istoku i u Africi, kao i sa globalnim bezbednosnim pretnjama, kao što su migrantska i izbeglička kriza, terorizam itd., na koje nije bilo moguće odgovoriti vojnim sredstvima. U potrazi za novim rešenjima u upravljanju krizama lokalni političari odlučili su da podrže izgradnju civilnih kapaciteta, što je dovelo do uspostavljanja pravnog i institucionalnog okvira za slanje civila u mirovne misije.

Komparativna analiza pruža prikaz dosadašnje prakse upućivanja civila iz država Zapadnog Balkana u mirovne operacije, nedostatka koje je potrebno prevazići kako bi se povećalo angažovanje civila u međunarodnim misijama i organizacijama, a pored toga nastoji da utvrdi potencijale pojedinačnih država za izgradnju civilne ekspertize. Analiza nudi i niz preporuka za predvidljivo, efikasno i efektivno angažovanje civila.

Publikacija je proizvod istraživačkog projekta „Izgradnja civilnih kapaciteta zemalja Zapadnog Balkana za učešće u mirovnim operacijama“, koji je finansiralo Norveško ministarstvo spoljnih poslova