Između emocija i realizma: Dva lica turske spoljne politike na Balkanu

Iako konsultovani izvori imaju različite biografije i političke simpatije, istraživanjem je utvrđeno da su im određene teme svima zajedničke. Turska spoljna politika na Balkanu, naime, ima dva aspekta. Prvi je zasnovan na emocijama, i tu je spoljna politika države definisana njenim posebnim vezama sa tom oblašću, odnosno zajedničkom istorijom, društvenim vezama, faktorima identiteta i nasleđem Osmanskog carstva. S obzirom na društveno-kulturne veze i činjenicu da je Bosna i Hercegovina država u kojoj je to nasleđe najprisutnije, ona se u kontekstu posebnih veza sa Turskom pominje najčešće.

Drugi pristup je ukorenjen u tradicionalnom spoljnopolitičkom realizmu koji proizlazi iz objektivne i proračunate procene regionalnog odnosa snaga i sopstvenih interesa. U okviru tog pristupa, Turska iz bezbednosnih i strateških razloga nastoji da deluje pragmatično i ostvaruje svoje namere na Balkanu, a da se pritom ne uplete u krize koje bi mogle da joj ometaju uticaj u regionu. Ovaj pristup Tursku vodi da se aktivnije angažuje sa Srbijom, koja je u strateškom smislu najznačajnija zemlja u regionu, jer je Ankara duboko uverena da, ukoliko želi da bude delotvorna na Balkanu, mora da ima partnerski odnos sa Beogradom. Pri tome, Turska mora da uspostavi ravnotežu između emocija i realizma. Mora pažljivo da neguje odnose sa zajednicama sa kojima ima kulturne i verske veze, kao što su bošnjačke i albanske, ali i da istovremeno pazi da od sebe ne odgurne države poput Srbije, čije joj je partnerstvo neophodno ukoliko želi da postigne uspeh na Balkanu.