Ključne tačke reforme službi bezbednosti: Iskustvo Srbije, Severne Makedonije i Crne Gore

Službe bezbednosti svoju moć temelje u tajnom i ekskluzivnom pristupu i kontroli informacija, na osnovu čega tajno utiču na najvažnije odluke i tokove u društvu i državi. Zato svaka reforma službi bezbednosti mora da podrazumeva uspostavljanje institucionalnih aranžmana kao i mehanizama i procedura koje onemogućavaju zloupotrebu tajnog prikupljanja podataka, te čine mogućim delotvoran nadzor i kontrolu nad njima.

Međutim, da bi reforma službi bezbednosti bila uspešna nije dovoljno samo dizajnirati mehanizme i procedure u skladu sa demokratskim standardima već je neophodno sveobuhvatno reformisati ljudske resurse u službama jer su upravo ljudi ti koji postupaju ili pak ne postupaju u skladu sa tim (novim) normama.

Ova publikacija detaljno prikazuje kako urediti oblast tajnog nadzora komunikacija kao i ljudske resurse u službama bezbednosti kojim bi se smanjile mogućnosti njihove (političke i lične) zloupotrebe, kao dva ključna segmenta reforme službi bezbednosti. Zaključci i preporuke zasnovani su na rezultatima istraživanja o službama bezbednosti u Severnoj Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori.

Preporuke

Tajni nadzor komunikacija

1. Potrebno je formirati posebno operativno-tehničko telo koje bi delovalo kao nezavisni posrednik između sudova kao naredbodavaca i službi bezbednosti i policije kao izvršilaca tajnog nadzora komunikacija.
2. Veoma je važno obezbediti da se mobilna oprema za tajni nadzor komunikacija koristi tek po dobijanju odobrenja suda a svaka upotreba da se neizbrisivo beleži, te da se takva oprema nalazi u posebnim prostorijama, kojima ne može svako da pristupi.
3. Radi efektivne kontrole neophodno je da se vode odvojene i uporedive evidencije o svakom pristupu opremi za tajni nadzor komunikacija.

Upravljanje ljudskim resursima

1. Potrebno je zakonski urediti kriterijume i postupak za izbor na rukovodeća mesta u službama bezbednosti (direktor i zamenik direktora), kao i definisati dužinu njihovog mandata i obim ovlašćenja.
2. Efektivna reforma službi bezbednosti iziskuje obnavljanje ljudskih resursa, koje podrazumeva i oslobađanje od kadrova socijalizovanih u tajnim službama prethodnih nedemokratskih režima.
3. Evropska unija treba da obrati veću pažnju na bezbednosno-obaveštajni sektor u okviru pristupnog procesa država Zapadnog Balkana, imajući u vidu veliki potencijal (zlo)upotrebe ovog sektora u svrhu zarobljavanja države.

Analiza je nastala u okviru projekta „Ko nadzire nadzirače: Ka odgovornim službama bezbednosti na Zapadnom Balkanu“ koji je podržan od strane Evropskog fonda za Balkan (EFB). Sadržaj analize predstavlja isključivu odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove EFB.