Kriminal na Zapadnom Balkanu u doba korone: prva zapažanja

Prvi zvaničan slučaj zaražene osobe korona virusom na Zapadnom Balkanu zabeležen je krajem februara. Nakon toga, vlasti u regionu su zatvorile granice i ograničile kretanje ljudi kako bi sprečile širenje zaraze. U takvom okruženju, prioritet policijskih službi je postao kontrola kretanja stanovništva, a ne suzbijanje kriminalnih aktivnosti.

Za to vreme, kriminalci u regionu su nastavili svoje aktivnosti, ali i tražili načine da iskoriste krizu i dodatno zarade.

Analiza kriminala u prvih šest nedelja pandemije pokazuje nekoliko tendencija.

Došlo je do malog skoka cene marihuane, koja je i dalje vrlo prisutna na tržištu. Isto važi i za stimulativne droge. Heroina ima veoma malo. Na početku pandemijske krize, naglo su skočile cene zaštitnih maski, asepsola i alkohola zbog pokušaja nameštanja cena. Zabeleženi su slučajevi prevara u kojima se koriste mobilne i digitalne tehnologije, kao i obijanja trafika, prodavnica, apoteka, menjačnica i sličnih objekata.

Za sada je teško utvrditi da li je došlo do pada ili rasta krijumčarenja i trgovine ljudima. Nisu primećeni slučajevi seksualne eksploatacije za onlajn usluge kao u Evropi, ali je porastao broj poziva organizacijama koje pružaju pomoć u vezi sa trgovinom ljudima. Osobe u problemu sa drogom i alkoholom, koje žive sa HIV-om, podložne stresu, sa narušenim mentalnim zdravljem, penzioneri, siromašni, beskućnici i doskorašnji zatvorenici su najveće potencijalne žrtve kriminala tokom pandemijske krize.

Moguće je predvideti nekoliko scenarija u budućnosti.

Doći će do smanjenja ponude i pada kvaliteta ilegalnih droga. Očekuje se povećanje cena zamenskih supstanci za heroin. Izvesno je da će kriminalne grupe pronaći alternativne načine distribucije ilegalnih narkotika i ostalih proizvoda po urbanim sredinama, korišćenjem mobilnih tehnologija i kurira, ali i korupcijom organa za sprovođenje zakona. Postoji mogućnost da kriminalne grupe prebace svoje proizvodne i logističke aktivnosti u manja mesta i ruralne sredine gde su manje vidljivi.

Potencijalni nasilni sukobi između kriminalnih grupa su mogući pre isteka zaliha ilegalnih supstanci. Izgledne su i investicije kriminalnih grupa ili pranje novca kroz proizvodnju i distribuciju medicinske i zaštitne opreme. Postoji verovatnoća da se slučajevi organizovanog kriminala ne istražuju jer nisu prioritetni u okolnostima širenja zaraze. Povećani su rizici od korupcije u sektoru bezbednosti, a posebno u graničnoj policiji.

Postoji opasnost da poraste broj prevara putem interneta i pojave lažnih humanitarnih organizacija koje žele da zarade. Može doći i do većeg broja zatvorenika u regionu zbog novih prestupnika koji najčešće krše mere ograničenja kretanja. Krijumčarenje ljudi biće otežano. Ako pandemijska kriza potraje, i to u okruženju slabih institucija, moguće je da se kriminalne grupe pozicioniraju kao partneri državi za pružanje usluga ili kao podrška.