Mediji i policija na Zapadnom Balkanu

Mediji i policija imaju važnu ulogu u demokratizaciji društva, što je presudno za Zapadni Balkan, imajući u vidu da ceo region pokazuje jasne elemente „zarobljene države” – elemente sistematičnog i organizovanog procesa, čiji je cilj preuzimanje resursa određene zemlje radi zadovoljavanja privatnog, a ne javnog interesa.

Demokratizacija zahteva slobodne i nezavisne mediji, profesionalno novinarstvo, spremnost policije da javnosti predoči objektivne informacije o svom radu, ne otkrivajući poverljive podatke, kao i komunikacija medija i policije koja će obezbediti lakše i blagovremeno dobijanje informacija.

Zbog toga je cilj istraživanja da: ukaže na probleme u komunikaciji između policije i medija na Zapadnom Balkanu; zagovara uspostavljanje zdrave komunikacije medija i policije u regionu, koja će uticati na dalji proces demokratizacije Zapadnog Balkana; preporuči moguća rešenja za prevazilaženje sadašnjih problema u komunikaciji policije i medija.

Glavni nalazi

Dobar je pravni okvir u Albaniji, Bosni i Hercegovine, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji i Srbiji koji reguliše slobodu medija, javnost rada policije i pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Iako je zakonska osnova dobra, u praksi se javljaju tri problema.

Propisi koji obavezuju policiju da njen rad bude transparentan ne primenjuju se potpuno. Operativni policijski podaci iz istraga nisu dovoljno zaštićeni ili se čak zloupotrebljavaju. Ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja veoma se sporo primenjuje. Izazov takođe predstavljaju novinari i mediji, koji u potrazi sa senzacionalizmom i šokantnim vestima neretko krše profesionalna i etička pravila novinarstva sadržana u kodeksima.

Svi nabrojani izazovi usporavaju razvoj profesionalnog i odgovornog rada policije i medija, što negativno utiče na proces demokratizacije u regionu.

Ključne preporuke

Ministarstva nadležna za unutrašnje poslove moraju da potpuno i neselektivno sprovode zakon u delu koji se odnosi na poštovanje principa javnosti rada kako bi se obezbedila veća transparentnost i kako bi građani u regionu povećali poverenje u policiju.

Organizacione jedinice nadležne za unutrašnju kontrolu policije bi trebalo da pokreću odgovarajuće postupke u skladu sa zakonom uvek kada postoji nagoveštaj da podaci iz tekuće istrage objavljeni u medijima mogu da ugroze dalji tok istrage.

Neophodno je da novinari izveštavaju u skladu sa etičkim kodeksom novinara, poštuju zakonske propise i primenjuju načela nevinosti i poštovanja privatnosti.

Neophodno je da međunarodna zajednica nastavi zalaganje za poštovanje slobode medija i vladavine prava u regionu.

Sadržaj

U prvom delu predloga praktične politike analiziran je pravni okvir, koji uređuje javnost rada policijskih službi u regionu. Zatim su opisani glavni problemi u komunikaciji medija i policije: nedovoljna transparentnost rada policije, „curenjeˮ ili „serviranjeˮ informacija iz tekućih istraga koje vodi policija i kršenje profesionalnih i etičkih vrednosti novinarstva.

U drugom delu predloga predočena su moguća rešenja, koja nisu konačna, ali predstavljaju solidnu podlogu za dalju raspravu u regionu o tome kako unaprediti komunikaciju policije i medija.

Publikacija je nastala kao deo napora POINTPULS mreže da poboljša komunikaciju medija i policije u regionu. Publikacija je pripremljena u okviru projekta „Podrška unapređenju komunikacije u policijskim službama na zapadnom Balkanu”, uz podršku Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF), i projekta „Puls integriteta i poverenja u policiju na zapadnom Balkanu”, uz podršku Evropske unije (EU) kroz program „Podrška civilnom društvu”. Stavovi i mišljenja koji se navode u ovoj publikaciji ne predstavljaju stavove DCAF-a i EU.