Migovi, kestenje i pištolji na vodu – militaristički narativi u dejtonskom trouglu

Bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu nalazi se poslednjih godina na najnižoj tački od kraja devedesetih godina prošlog veka. Sve dublja institucionalna kriza u Bosni i Hercegovini dovela je do situacije u kojoj se sve češće čuju glasovi kako u zemlji tako i u međunarodnoj zajednici koji otvoreno strahuju od izbijanja novih sukoba. Isticanjem ideje o stvaranju srpskog sveta autoritarni režim u Beogradu značajno je radikalizovao retoriku i probudio duhove iz bliske prošlosti širom regiona. Zvanični Zagreb sve glasnije preispituje dejtonsku strukturu Bosne i Hercegovine i položaj hrvatskog naroda u BiH. Pregovori između Beograda i Prištine u potpunosti su zamrli, a povremeni incidenti na severu Kosova približili su situaciju na terenu do ivice sukoba. Politička situacija u Crnoj Gori je najnestabilnija od sticanja nezavisnosti i proizvodi ozbiljne međuetničke sukobe.

Rat u Ukrajini dodatno je produbio tenzije u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini. Dodatne trupe EUFOR-a raspoređene su u zemlji u prvim danima ruske agresije na Ukrajinu, a bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko pozvao je NATO da zaštiti zemlju i osigura bosansku granicu prema Srbiji. Od najviših političkih čelnika Hrvatske stižu oprečne informacije o stavljanju oružanih snaga u stanje pripravnosti, dok premijer Plenković najavljuje da Zagreb „s posebnom pozornošću prati sva zbivanja u našem susjedstvu, jugoistoku Europe, jer nikako ne bismo željeli da dođe do bilo kakve destabilizacije situacije u bilo kojoj od nama susjednih zemalja.“ Sa druge strane, odlazeći predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da bi se svaki napad na Republiku Srpsku smatrao napadom na Srbiju.

U izuzetno zapaljivom okruženju militaristička retorika koja dominira regionom poslednjih godina dodatno dobija na težini. Ovakvi narativi prate zahuktalu trku u naoružanju između Hrvatske i Srbije, a sve češće se pominju i u kontekstu nestabilne političke situacije u Bosni i Hercegovini. Činjenica da su narativi najviše prisutni u regionalnim medijima u dva navedena konteksta uslovili su da se u ovoj publikaciji fokusiramo na uporednu analizu osnovnih karakteristika militarističkih narativa u tri zemlje potpisnice Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Ova publikacija je objavljena u okviru projekta Transparentni sistemi odbrane za bezbedniji region uz podršku Kanadskog fonda za lokalne inicijative (CFLI).