PUBLIKACIJA: Analiza

(Ne)bezbedne u javnom prostoru

Publikacija BCBP za cilj ima da utvrdi kakva su bezbednosna iskustva žena u javnom prostoru u Novom Pazaru i da detaljnije ispita faktore koji utiču na ugrožavanje njihove bezbednosti.

Bezbednost žena u javnom prostoru (trgovi, parkovi, pijace, gradski prevoz i stajališta javnog gradskog prevoza, ulice, šetališta) u Srbiji slabo je istražena. Slučajevi nasilja nad ženama u javnom prostoru javljaju se kontinuirano i u velikoj meri utiču na to da se žene ne osećaju bezbedno, te da ograničavaju svoje aktivnosti kako bi smanjile rizik od ugrožavanja svoje bezbednosti.

U Novom Pazaru žene se najčešće noću plaše i osećaju nebezbedno. One uglavnom ne zovu policiju zato što smatraju da je rad policije u velikoj meri neefikasan, te da prijavljivanje slučaja policiji ne garantuje rasvetljavanje krivičnog dela. Naprotiv, prijavljivanje može doprineti tome „da žena bude na lošem glasu“.

Okolina je sklona tome da osudi ženu za nasilje koje doživi na javnom mestu jer smatra da do incidenta ne bi ni došlo da se žena ponašala u skladu sa normama koje sredina nalaže.

Nezadovoljne radom policije

Drugi problem koji utiče na to da žene ne prijavljuju nasilje jeste neprofesionalan odnos policijskih službenika prema ženama koje odluče da se obrate policiji. Na osnovu podataka dobijenih tokom rada fokus grupa, možemo zaključiti da veliki broj žena smatra da policija nije u stanju da rasvetli krivično delo. Štaviše, policijski službenici nemaju razumevanja za probleme žena i iskustva ispitanica ukazuju na to da se žene osećaju kao da im policija ne veruje i da umanjuje značaj cele situacije.

Predstavnice civilnog sektora u Novom Pazaru smatraju da policija ne sarađuje dovoljno sa njima. Pripadnici MUP-a često nemaju odobrenje da učestvuju u događajima koje organizuju organizacije civilnog društva, ne izlaze u susret lokalnim inicijativama i njihov rad često ometaju proceduralna ograničenja. Razultati našeg istraživanja pokazuju da su, upitane o tome ko treba da brine o njihovoj bezbednosti, žene najčešće odgovarale da same brinu o svojoj ličnoj bezbednosti.

Neupućene u rad Saveta za bezbednost

Pored toga, građani i građanke Novog Pazara nisu upoznati sa tim koji organi lokalne samouprave treba da brinu o njihovoj bezbednosti u gradu. To su potvrdile i učesnice fokus grupa koje ni najmanje nisu upućene u rad Saveta za bezbednost i u njegov mandat da donosi mere koje bi unapredile bezbednost u Novom Pazaru. Problem transparetnosti rada Saveta dodatno je problematizovan činjenicom da je predstavnicima civilnog društva, ekspertima i ekspertkinjama, kao i međunarodnim organizacijama onemogućeno da učestvuju u njegovom radu.

Savet bi zato trebalo da ojača svoje kapacitete i da se ozbiljno posveti unapređenje bezbednosti građana i građanki Novog Pazara. Potrebno je povećati i transparentnost rada Saveta, tako što će informacije o temama o kojima se raspravljalo na sednicama biti javno dostupne (na zvaničnoj internet stranici grada), u formi izveštaja ili zapisnika.

U debatu o bezbednosti na lokalnom nivou treba uključiti i širu zajednicu, posebno žene. Ovo je moguće organizovanjem tribina ili skupova, na kojima će građani i građanke imati priliku da postave pitanja i razgovaraju sa predstavnicima lokalne samouprave i policije. Jedino je na taj način moguće stvoriti zajednicu bezbednu za sve građane i građanke.

Kompletnu analizu možete pročitati u PDF dokumentu u prilogu.

Publikacija je deo projekta BCBP „Procena bezbednosti žena u Novom Pazaru“ koji je podržala Ambasade Švajcarske u Beogradu. 

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 13.06.2024.

    Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |

    Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

  • Datum: 25.12.2023.

    Autor: Dušan Stanković |

    Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

  • Datum: 19.09.2023.

    Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |

    U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.