Obuka rezervnog sastava Vojske Srbije – ko joj podleže i da li je neizbežna?

Ministarstvo odbrane Republike Srbije, počev od oktobra 2018. godine, širom zemlje sprovodi obuku rezervnog sastava Vojske Srbije za lica koja nisu odslužila vojni rok. Šta će sve ova obuka da obuhvati, koji je cilj njenog sprovođenja i ko sve može da očekuje poziv su neka od pitanja na koja je javnost ostala bez preciznog odgovora. Na osnovu analize relevantnog pravnog okvira i saopštenja zvaničnika u medijima, u nastavku ćemo dati odgovore na ova pitanja.

Ko su pripadnici rezervnog sastava?

 

Rezervni sastav čine:

• svi muškarci i žene koji su odslužili vojni rok/civilnu službu, i to od dana otpusta do dana prestanka vojne obaveze;
• svi muškarci koji su navršili 30 godina, a pri tom nisu odslužili vojni rok.

Vojna obaveza – time i obaveza u rezervnom sastavu – prestaje u kalendarskoj godini u kojoj vojni obveznik navršava 60 godina (muškarci), odnosno 50 godina (žene).

 

Kada žene učestvuju u rezervnom sastavu?

Žene koje dobrovoljno odsluže vojni rok sa oružjem podležu obavezi služenja u rezervnom sastavu. One se uvode u evidenciju rezervnog sastava i u miru mogu biti pozvane na vojne vežbe i vežbe civilne zaštite.

 

Kome može da bude upućen poziv za vojnu obuku u rezervnom sastavu?

Poziv za vojnu obuku može biti upućen

• muškarcima od navršene 30. godine koji nisu služili vojni rok ni sa ni bez oružja;
• muškarcima i ženama koji su služili vojni rok sa oružjem.

 

Koliko može da traje vojna obuka u toku godine?

Obučavanje može da traje najduže

• 25 dana u toku kalendarske godine za pripadnike pasivne rezerve koji nisu prethodno odslužili vojni;
• 20 dana u toku kalendarske godine za pripadnike pasivne rezerve koji su odslužili vojni rok sa oružjem.

Pripadnici rezervnog sastava koji su u toku jedne godine bili na vojnoj obuci mogu se na obuku pozivati i narednih godina, sve do prestanka vojne obaveze.

 

Prema zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane Republike Srbije, celokupan proces obuke u narednom periodu biće realizovan u dve faze od po 15 radnih dana u dve kalendarske godine.

 

Pod kojim uslovima je moguće odložiti obuku?

Odlaganje vojne obuke za lice u rezervnom sastavu moguće je u sledećim situacijama:

• u slučaju bolesti;
• ukoliko je na vežbu/obuku istovremeno pozvano drugo lice iz njegovog domaćinstva, ili se ono već nalazi na služenju vojnog roka;
• u slučaju da odazivanje pozivu onemogućava polaganje ispita ili završetak školske godine;
• ako se u vreme vežbe/obuke lice nalazi na pripremama za učešće na evropskim i svetskim sportskim takmičenjima ili Olimpijskim igrama;
• ako u vreme obuke/vežbe lice učestvuje u međunarodnim naučnim, istraživačkim i umetničkim manifestacijama ili treba da obavlja poslove od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju;
• ukoliko je domaćinstvo lica u pitanju dovedeno u težak materijalni ili socijalni položaj, bilo usled delovanja elementarne nepogode, bilo usled smrti ili teške bolesti člana domaćinstva;
• u slučaju da u mestu boravišta lica u pitanju vlada zarazna bolest;
• usled zahteva državnog organa (privrednog društva ili drugog pravnog lica) za odlaganje obuke/vežbe;
• rezervisti koji se bavi poljoprivrednom delatnošću vežba se može odložiti zbog neodložnih radova, ukoliko u domaćinstvu nema drugog sposobnog lica za obavljanje takve delatnosti.

Zahtev za odlaganje podnosi se nadležnom teritorijalnom organu u roku od osam dana od prijema poziva.

 

Da li prigovor savesti oslobađa lice od vojne obuke?

Ustavom je zagarantovano pravo na prigovor savesti, odnosno pravo građana da odbiju vršenje vojne obaveze sa oružjem. To pravo može biti ograničeno za sledeća lica:

• lice koje poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;
• lice koje je u poslednje tri godine pre dostavljanja poziva podnelo zahtev za nošenje ili držanje oružja;
• lice koje je pravosnažno osuđivano za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili za krivično delo sa elementima nasilja za koje se goni po privatnoj tužbi;
• lice koje je u poslednje tri godine pre dostavljanja poziva pravosnažno kažnjavano za izazivanje ili učešće u neredima i tučama, i protiv koga je pokrenut krivični postupak za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, osim za krivično delo izbegavanja vojne obaveze.

Prema izjavi ministra odbrane, lica koja uživaju pravo na prigovor savesti umesto vojne, proći će obuku u u jedinicama civilne zaštite.

 

Ko će nadoknaditi zarade zaposlenim rezervistima na obuci?

Zaposleni pripadnici rezervnog sastava trebalo bi da dobiju pun iznos plate tokom boravka na vojnoj obuci, a deo zarade za period proveden na obuci poslodavcima bi trebalo da refundira Ministarstvo odbrane. Međutim, iznos naknade nije jednak visini plate za mesec kada je sprovedena obuka, već visini prosečne zarade vojnog obveznika u prethodnih 12 meseci pre dostavljanja poziva.

Za lica u rezervnom sastavu koja samostalno obavljaju profesionalnu delatnost predviđena je naknada u visini osnovice od koje lice plaća doprinos za socijalno osiguranje.

Visinu naknade za nezaposlena lica i poljoprivrednike određuje Vlada.

 

Šta sledi ukoliko se lice ne odazove pozivu za obuku rezervnog sastava?

Kako je obuka za lica u rezervnom sastavu obavezna, neodazivanje na poziv povlači određene sankcije:

• licu koje se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu nadležnog organa na vojnu obuku zaprećena je novčana kazna u iznosu od 10 000 do 50 000 dinara ili kazna zatvora od 60 dana;
• licu koje se ne javi teritorijalnom organu radi dobijanja odobrenja za boravak u inostranstvu duži od šest meseci zaprećena je novčana kazna u iznosu od 10 000 do 50 000 dinara ili kazna zatvora od 60 dana;
• pravnom licu koje posreduje pri zapošljavanju u inostranstvu i  ne obavesti nadležni organ o zaposlenju u inostranstvu lica u rezervnom sastavu u roku od osam dana pre odlaska tog lica zaprećena je novčana kazna u rasponu od 70 000 do 700 000 dinara;
• preduzeću koje ne dostavi zahtevane podatke o zaposlenim licima u rezervnom sastavu ili propusti da prijavi nadležnom organu odsustvo takvih lica iz nepoznatih razloga zaprećena je novčana kazna od 10 000 do 50 000 dinara.

 

Korisni izvori:

• Ustav Republike Srbije (čl. 45)
• Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi (čl. 4, 8, 9, 33, 49, 52, 53, 54, 68, 79a, 126, 128, 130, 138)
• Zakon o radu (čl. 114)
• Zakon o odbrani (čl. 62)
• Zvanično saopštenje Ministarstva odbrane Republike Srbije