PUBLIKACIJA: Projekat

Otvorena vrata pravosuđa

Opšti cilj projekta „Otvorena vrata pravosuđa" je jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija u Republici Srbiji kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa koji BCBP sprovodi sa partnerima.

Jedan od tri osnovna cilja koja projekat želi da postigne jeste uspostavljanje proaktivnog odnosa predstavnika pravosuđa i građana i njihovo bolje upoznavanje sa samim sistemom koje bi doprinelo da se građani bolje upoznaju i razumeju svoja prava, kao i način njihovog ostvarivanja.

Ovakav odnos projekat želi da uspostavi kroz nekoliko kanala komunikacije sa građanima, koji su prilagođeni različitoj socijalnoj strukturi stanovništva, starosnoj dobi i nivou obrazovanja. To uključuje komunikaciju kroz digitalnu platformu, digitalne medije i blog postove kao o kroz lokalne savete u 15 gradova i opština u Srbiji.

Projekat teži da, po ugledu na razvijene demokratije, usvoji princip otvorenog dijaloga, između građana i pravosuđa, i podstakne njihov veći angažman u lokalnim zajednicama. Zadatak projekta jeste da pomogne građanima da bolje razumeju Ustavom zagarantovana prava, ali i da upozna građane kako funkcioniše sistem pravosuđa i kako sudije i tužioci donose odluke koje su pravične i racionalne.

Drugi cilj projekta predstavlja rad organizacija na istraživanju i prepoznavanju primarnih potreba građana u njihovom svakodnevnom iskustvu sa pravosuđem u Srbiji. Ova aktivnost pokušava da razume i istraži razloge građana za nisko poverenje u pravosudni sistem, kroz široki monitoring iskustava građana u susretu sa pravosuđem. Kao rezultat ove aktivnosti, koalicija na projektu će izraditi tri opširna izveštaja koja bi služila kao sredstvo za dalje formulisanje javnih politika koje podržavaju potrebe građana.

Poslednji cilj projekta želi da podigne odgovornost i integritet pravosudnih institucija. Projekat nastoji da u radu sa predstavnicima pravosuđa i organizacija civilnog društva, kroz poboljšanu metodologiju planova integriteta i otvorenu proceduru za žalbe i slobodno prituživanje građana, podigne integritet i odgovornost pravosudnih institucija, čineći ih transparentnijim, dostupnijim i uz veći angažman samih građana.

Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa:

  1. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM);
  2. Centar za evropske politike (CEP);
  3. Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije;
  4. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (CHRIS mreža);
  5. Društvo sudija Srbije;
  6. Transparetnost Srbija;
  7. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP);
  8. Partneri za demokratske promene (Partneri Srbija);
  9. Beogradski centar za ljudska prava,
  10. Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS);
  11. Narodni parlament Leskovac;
  12. Forum sudija Srbije.

Projekat je podržala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Trajanje projekta: januar 2019 – januar 2022

DETALJI

DATUM: 19.02.2019

VRSTA: Projekat

DOI broj:

AUTORI

PODELITE

PDF PREGLED

POVEZANI SADRŽAJ

  • Datum: 13.06.2024.

    Autor: Jelena Pejić Nikić | Predrag Petrović |

    Brojni nalazi domaćih i stranih istraživačkih organizacija nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija zarobljena država sa hibridnim političkim režimom. Glavnu ulogu u zarobljavanju države i urušavanju demokratije u Srbiji, kao i očuvanju ovakvog stanja, imaju bezbednosne institucije.

  • Datum: 25.12.2023.

    Autor: Dušan Stanković |

    Nakon višestrukih ubistava koja su se dogodila 3. i 4. maja 2023. godine, Vlada Srbije je usvojila niz mera u cilju bolje kontrole oružja i unapređenja bezbednosti u školama i među mladima. Mere vezane za vatreno oružje su brojnije i sprovedene su u većoj meri nego ostale. Ipak, nivoi nasilja nisu smanjeni jer se ovim merama ne utiče na njihove uzroke.

  • Datum: 19.09.2023.

    Autor: Maja Bjeloš | Ivana Ranković | Gorana Pebić | Đorđe Blagojević |

    U Srbiji, konzervativni intelektualaci, nacionalisti, populisti, homofobi, desničarske stranke i grupe, ujedinili su se u poslednjih pet godina formirajući novi antirodni društveni pokret koji uživa snažnu podršku verskih organizacija. Predstavljajući „rodnu ideologiju“ kao pretnju nacionalnom identitetu i opisujući sebe kao zaštitnike „tradicionalnih srpskih vrednosti“, ovi akteri su postali aktivni u medijima sa nacionalnom pokrivenošću, na internetu i društvenim mrežama, gde šire i promovišu antirodni diskurs, često deljenjem dezinformacija.