Rodna dimenzija ratnih zločina: Seksualno nasilje nad ženama

Analiza pokazuje da Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) nema strategiju za procesuiranje seksualnog nasilja u kontekstu oružanih sukoba i da sudska praksa u ovim slučajevima nije u saglasnosti sa međunarodnim standardima. 

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju napravio je tokom 20 godina rada iskorak u gonjenju seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u ratu i dramatično izmenio postavke koje su dovele do toga da seksualno nasilje ne bude kažnjavano. Ova pozitivna praksa nije transponovana na pravosuđe Republike Srbije.

Analiza naglašava da su do danas u Srbiji donete samo dve pravnosnažne osuđujuće presude za silovanje kao za ratni zločin. Imajući u vidu rasprostranjenost zločina seksualnog nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, analiza zaključuje da je TRZ zanemarilo ova dela. Nesporno je da TRZ, kao i nijedno drugo tužilaštvo za ratne zločine, ne može da procesuira sve počinioce, kao ni sva krivična dela iz svoje nadležnosti, te da mora biti selektivno u svom radu. Međutim, TRZ do danas nije usvojilo strategiju za prioritizaciju predmeta predviđenu Akcionim planom za poglavlje 23.

Imajući u vidu specifičnost zločina seksualnog nasilja, nesumnjivo je da njihovo efikasno procesuiranje zahteva preduzimljivost, pa su zato neretke i posebne strategije za procesuiranje seksualnog nasilja.

Analiza je posvećena ključnim problemima vezanim za sudske mehanizme, kao što su:

• odsustvo strategije za procesuiranje zločina seksualnog nasilja;
• neadekvatno definisanje krivičnog dela silovanja u ratu;
• odstupanje od prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
• odsustvo adekvatne zaštite žrtava;
• nezadovoljavajući učinak parničnih i upravnih postupak za naknadu štete.

U dokumentu autorka iznosi zaključke i preporuke koji bi doveli do adekvatne ispunjenosti Predloga Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325.

Ova analiza je pripremljena u okviru projekta „Podrška uspostavljanju Mreže organizacija civilnog društva – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji” koju podržava Misija OEBS u Srbiji. Mreže organizacija civilnog društva – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji okuplja 22 organizacije civilnog društva, akademsku zajednicu i pojedince/ke, koji su zainteresovani za sprovođenje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Žene, mir i bezbednost u Srbiji.