Rusija i Kina, prijatelji i braća zarobljene države – analiza narativa u funkciji zarobljavanja države

U tekstu se navodi da narativi koje su koristile srpske elite i provladini mediji u 2020. i 2021. godini pokazuju da proruski i prokineski narativi igraju ulogu u procesu zarobljavanja države. Kroz forsiranje ovih narativa, srpske elite promovišu sebe pred svojom unutrašnjom publikom, jačaju svoju kontrolu, i prolongiraju stanje zarobljene države.

Proruski narativ otkriva realnost zarobljenih medija u državi. Narativ bratstva gde je Rusija moćna sila koja štiti Srbiju, naročito po pitanju Kosova. Narativ se forsira kroz medije pod vladinom kontrolom i medije naklonjene vladi, sa ciljem da vladajuća koalicija kapitalizuje na ruskoj popularnosti u Srbiji. Kada je srpsko rukovodstvo pokušalo da unizi svoje veze sa Rusijom, narativ o Rusiji se takođe promenio, što je demonstrirano prilikom prijema ruske medicinske pomoći tokom pandemije kao i kroz optužbe protiv Rusije tokom nasilnih demonstracija protiv antipandemijskih mera. Međutim, kako je Beograd reaktivirao neke od svojih starih veza sa Moskvom, proruski narativ se vratio usled dolaska na vlast predsednika Bajdena u SAD. Lakoća sa kojom srpsko rukovodstvo menja narativ o Rusiji zavisno o toga šta joj više odgovara u datom momentu, pokazuje vladinu kontrolu nad medijskim domenom, što je bitan element zarobljene države.

U pogledu Kine, dva bitna narativa su otkrivena. Prvi narativ je onaj gde se hvale kineski projekti i pogodnosti koje oni navodno donose srpskim građanima. Međutim, kineski projekti dolaze sa cenom u vidu opadanja standarda vladavine prava, što se manifestuje kroz opadajuću transparentnost, pad u ekološkim i radnim standardima, kao i u uvođenju Huawei tehnologije za nadzor. Pad u vladavini prava pomaže srpskoj eliti u poduhvatu zarobljavanja države. Kineski narativ omogućava srpskom rukovodstvu da se izvuče sa degradacijom standarda i da se odbrani od kritičara. Drugi narativ koji uključuje Kinu je narativ čeličnog prijateljstva i bratstva između dve zemlje i između dva predsednika, predsednika Vučića iz Srbije, i predsednika Sija iz Kine. Narativ je fokusiran na predsednika Vučića koji promoviše sebe na unutrašnjem planu kao lidera koji omogućava partnerstvo sa Kinom. Iza ovog narativa stoji proces zarobljavanja spoljne politike. U srpskom sistemu vlasti, vlada i premijer su zaduženi za spoljnu politiku, a ne predsednik. Međutim, nad spoljnom politikom, kao jednim od ključnih elemenata javne politike, dominira pojedinac, neliberalni lider, koji je koristi za unutrašnju promociju, što se podstiče i demonstrira kroz narativ prijateljstva i bratstva sa Kinom.

Izradu publikacije finansijski je podržala Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Za sadržaj odgovornost snosi jedino Beogradski centar za bezbednosnu politiku.