Ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću Direktoru policije Draganu Vasiljeviću v. d. načelniku Sektora unutrašnje kontrole Miroslavu Paunoviću 

Antisistemski ekstremizam u Srbiji predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji demokratskom poretku, društvenoj stabilnosti i bezbednosti. Za razliku od evropskog konteksta, ovaj fenomen u Srbiji deluje istovremeno „odozdo” – kroz ekstremno desničarske i antisistemske aktere na društvenim marginama – i „odozgo”, kroz narative, prakse i neformalne strukture povezane sa vladajućom političkom elitom.

Antisistemski ekstremizam (ASE) u Srbiji se širi u uslovima dugotrajnih političkih kriza, nepoverenja u institucije i razočaranja u proces evropskih integracija. Kao i u drugim delovima Evrope, ASE jača u periodima društvene nestabilnosti koji razotkrivaju slabosti demokratskog upravljanja. U Srbiji su autoritarne tendencije, kontrola medija i rasprostranjeni narativi zavere dodatno podstakli skepticizam prema institucijama i „globalnim elitama”.

Analiza polazi od shvatanja da je špijunski softver po svojoj prirodi neselektivan, sveobuhvatan i prikriven nadzorni alat, strukturno nespojiv sa principima nužnosti, srazmernosti i ciljanosti obrade podataka.

Srbija se na putu ka članstvu u Evropskoj uniji suočava sa isprepletanim bezbednosnim, ekonomskim i političkim izazovima. Ova analiza mapira ključne spoljne aktere i mehanizme njihovog uticaja u Srbiji, ali istovremeno pokazuje da najveće ranjivosti ne dolaze spolja, već proističu iz strukturnih slabosti domaćeg upravljanja.

U poslednjoj deceniji u evropskim državama beleži se porast antisistemskog ekstremizma (ASE) koji dovodi u pitanje savremeni demokratski poredak i kao „rešenje” za višestruke, uzastopne krize nudi autoritarne obrasce upravljanja.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) nedavno je primio zvanično obaveštenje od Microsoft Threat Intelligence Centra o incidentu u vezi sa sajber-bezbednošću koji je pogodio naše sisteme.

Analiza devet ekstremno desničarskih Telegram kanala iz Srbije, sprovedena tokom juna i jula 2025. godine, pokazuje da ovi akteri, iako brojčano ograničeni, imaju značajan uticaj na širenje nacionalističkih, proruskih i antisistemskih narativa.

Na panel diskusiji „Slobode pod pritiskom: civilno društvo i digitalni nadzor u Srbiji i inostranstvu“, koju je 31. oktobra u Beogradu organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), učesnici su upozorili da digitalni nadzor i upotreba špijunskih softvera sve više postaju sredstva političke kontrole u Srbiji i širom Evrope, predstavljajući ozbiljnu pretnju ljudskim pravima i demokratiji.