Šta građani treba da znaju o korupciji u sektoru bezbednosti

Ne postoji društvo u kome nema korupcije. Ipak, ona je najrasprostranjenija tamo gde su zakoni, pravila i procedure nejasni i nesaglasni jedni sa drugima, gde postoje velika diskreciona ovlašćenja u državnoj upravi i gde su mehanizmi nadzora i kontrole vlasti – unutrašnji ili spoljašnji, izvršni ili nezavisni  – slabi. Odnosno, tamo gde je pravosuđe inertno, neefikasno i zavisno od izvršne vlasti.

Sektor bezbednosti spada u najveće „potrošače“ javnih finansija, te je šteta koju može pretrpeti budžet daleko je veća. Tako je i u Srbiji, gde će samo za potrebe finansiranja oružanih snaga, policije i nadređenih ministarstava u 2012. godini biti izdvojeno približno 13% ukupnog budžeta države. Poseban problem predstavljaju visoki oportunitetni troškovi, odnosno svest o tome šta se može dobiti ukoliko se novac ulaže u druge sektore. Tako nabavka jednog modernog borbenog aviona može stajati isto koliko i izgradnja, ni manje ni više, nego 10 domova zdravlja, od kojih će svaki zadovoljiti potrebe približno 50.000 stanovnika. U uslovima produžene ekonomske krize i, naročito, budžetskog deficita sa kojim se Srbija suočava, ovo poređenje dobija značaj.

Korupciju građani mogu prijaviti i sami. Ukoliko sumnjaju na korupciju, odnosno ukoliko žele da prijave konkretan slučaj, u svakoj od institucija sektora bezbednosti postoji telo koje je zaduženo za predstavke, pritužbe i žalbe građana.

Tekst je objavljen u okviru projekta „Mapa rizika od korupcije u sektoru bezbednosti“ uz podršku Agencije za borbu protiv korupcije.