Višestruka kontrola oružanih snaga u demokratijama: slučaj Holandije

Za početak odredićemo pojam demokratske kontrole. Opravdano je govoriti o tri vrste demokratske kontrole: vertikalnoj kontroli, horizontalnoj kontroli i samokontroli.

U slučaju vertikalne demokratske kontrole reč je o kontroli od vrha naniže: parlament i vlada kontrolišu oružane snage. U drugom slučaju demokratsku kontrolu mogu vršiti institucije društva, kao što su mediji, udruženja i istraživački instituti. To nazivamo horizontalnom demokratskom kontrolom, jer ove institucije društva nisu u hijerarhijskom položaju u odnosu na oružane snage. Osnovni razlog za razmatranje horizontalne kontrole je taj što je u većini zapadnih demokratija politička moć rasuta na nekoliko instutucija društva. Treći vid demokratske kontrole je samokontrola. Demokratska samokontrola jeste, u stvari, interiorizacija društvenih vrednosti u vojnoj organizaciji. Vojnik je profesionalac na koga je političko rukovodstvo prenelo monopol upravljanja nasiljem. Autonomija i samodisciplina su glavni oslonci profesionalnog vojnika. S aspekta demokratije važno je proučiti u kojoj su meri društvene i demokratske vrednosti zastupljene u razmišljanju profesionalnog vojnika.

Činjenica je da se kontrola ne vrši u vakuumu i zato ćemo u drugom odeljku govoriti o kolevci demokratske kontrole u Holandiji, dok će o ustavnim pravilima demokratske kontrole biti reči u trećem odeljku.

U četvrtom odeljku biće razmatran jaz izmeæu ustavnih pravila i demokratske kontrole u stvarnom životu. Opširnije o vrstama kontrole biće reči u petom, šestom i sedmom odeljku. U osmom odeljku biće opisana zbivanja koja erodiraju primat politike ili, drugim rečima, navode na zaključak da se primat politike nad vojskom ne može uzeti zdravo za gotovo, pa čak ni u najstarijim demokratskim društvima.